Један од најизразитијих представника овог покрета био је генерал-мајор Руске Империје Михаил Григорјевич Черњајев, легендарни „ташкентски лав“, који је освојио Туркестан и у својој војној каријери изгубио само једну битку. 1876. године он се нашао на челу српске армије која се борила за независност од турског султана и под својом командом је окупио одважне борце, чије судбине су у Србији и дан данас пример херојства и патриотизма.
24. септембра у Историјском музеју у Београду отворена је изложба посвећена Черњајеву под називом „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“. Овај догађај био је уприличен у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији. Идеја да се изложба одржи припада Руском дому у Београду, а у њеној припреми учествовао је Државни историјски музеј у Москви, који је на располагање ставио јединствене фотографије експоната, гравира и докумената из својих фондова.
Многе артефакте музеју је предала ћерка генерала Черњајева. На изложби се, споменимо и то, налази и фотографија шапке пуковника Николаја Рајевског са траговима метка који је пробио слепоочницу овог руског хероја када је положио живот за слободу српског народа.
Директор Државног историјског музеја у Москви Алексеј Левикин рекао је да га са колегама из Србије повезују дугогодишњи пријатељски односи и да је музеј увек расположен да прими госте из Србије. „Ми пратимо историју Русије од самих почетака до данас и у нашем музеју много пажње се посвећује моментима везаним за Србију: источној политици Русије, ослобађању балканских народа од турског јарма. Комплекс експоната везаних за генерал-мајора Черњајева представља бисер колекције Државног историјског музеја Москве. Драго ми је што ће Србија имати прилике то да види!“, истакао је Алексеј Левикин.
Према његовим речима, у главној поставци музеја налази се око двадесет хиљада експоната, док депои музеја садрже око пет милиона предмета. Директор музеја је уверен да би српским туристима било врло занимљиво да виде, на пример, палату бољара Романових и породично имање династије из времена када она још није била царска.
Српска колегиница Алексеја Левикина, директорка Историјског музеја у Београду, доктор историјских наука Душица Бојић не крије одушевљење новом изложбом.
„Наше судбине и историје су тесно преплетене. Широм Србије ми брижљиво чувамо наслеђе које су нам оставили руски белогардејци, црвеноармејци и многи други значајни људи из Русије. Последице Првог светског рата за Србију су биле веома трагичне. Читавих десет година после његовог завршетка ниједан Србин није могао да крене у војску, јер су старија поколења изгинула, а млађа нису још била дорасла за војску. У помоћ су тада притекле руске избеглице, које су се преселиле у Србију. Они су подигли нашу културу, образовање, уметност, архитектуру, науку на необично висок ниво. Непроцењив је допринос руских добровољаца и у ослобађању српског народа од турске власти. Оно што данас видимо у нашим односима почива на том темељу и ове везе међу нама су нераскидиве“, каже Душица Бојић.
О помоћи руских добровољаца 1876. године и у Русији и у Србији се говори много ређе него о ратничком братству из времена Првог и Другог светског рата. По мишљењу амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка, догађаји као што је ова изложба посвећена генералу Черњајеву омогућавају да се исправи ова грешка према историји.
„Ми у медијима често говоримо о билатералној сарадњи Русије и Србије, о спречавању покушаја да се историја фалсификује, о улози Русије, бившег Совјетског Савеза и Србије у догађајима из Другог светског рата, Првог светског рата. Ми видимо покушаје да се борба наших народа обезвреди. А што се тиче историје руског добровољачког покрета за време српско-турског рата, њу покушавају у потпуности да предају забораву.
Поносан сам што ми све више пажње посвећујемо нашем братству, херојским подвизима из тих времена. Историја нам није потребна само 'како бисмо знали', она је гаранција наше будућности, она је важна за изградњу наших односа, за јачање наших заједничких традиција, за наше заједничке успехе и победе. То је велики и снажан напредак у развоју културних веза. Никада нисам видео тако плодну и богату сарадњу ни с једном другом земљом Европе“, истакао је руски дипломата.
Отварање изложбе постепено се претворило у музејски road-show у којем су сарадници водећих руских музеја одржали презентације за српске колеге. Овакав формат сарадње отвара велике могућности.
Тако је, на пример, директор Оренбуршког обласног музеја ликовне уметности Јуриј Комљев Етнографском музеју у Београду поклонио српску народну ношњу начињену на основу цртежа оренбуршког дизајнера помоћу технологија које се користе у плетењу чувених паперјастих марама.
Јуриј Комљев и министар за културу и информисање Србиje Маја Гојковић
Дмитриj Лане„Наш регион, највећи субјект Руске Федерације који се граничи са другим земљама, конкретно са Казахстаном, заинтересован је да што више људи сазна за руску културу. Оренбург се налази на граници између Европе и Азије, код нас у региону живи преко 120 националности“, рекао је Јуриј Комљев. „Сматрам да је култура ефикаснији инструмент за зближавање од дипломатије, политике или било које друге врсте сарадње. Култура укида ограничења, за њу не постоје границе.“
Лево - заменик министра културе Русије Олга Јарилова
Дмитриj ЛанеИзложбу „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију“ можете погледати до 7. октобра у Историјском музеју у Београду. Затим ће она кренути у обилазак региона Србије како би свако могао да се упозна са херојском судбином руских добровољаца који су се борили за слободу српског народа.
Извор - портал Балканист
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
