Балет, некада елитна уметност, у совјетско доба је постао масовна појава. Често је приказиван на тлевизији, чак и у моментима када људима није било до балета. Најпознатији случај је приказивање „Лабудовог језера“ у време августовског пуча 1991. године, када је у јеку перестројке учињен покушај државног преврата.
Совјетски грађани су волели балет, плакали су гледајући „Лабудово језеро“. Кореографи и извођачи су се трудили да фасцинирају гледаоце упечатљивим декорацијама, јарким и компликованим костимима, и наравно, мајсторским извођењем. Балет је био и један од најважнијих „производа“ за извоз. Била је то својеврсна визиткарта совјетске државе. Позоришта су управо са балетским представама најчешће одлазила на турнеје са друге стране „гвоздене завесе“. У многим регионима СССР-а појавили су се театри опере и балета.
Многе девојчице су маштале о томе да тренирају балет и постану чувене балерине, али су услови за улазак у те кругове били врло ригорозни. Захваљујући суровом одабиру совјетске балерине су постале праве легенде, а кореографија совјетских мајстора се још увек користи на највећим руским сценама.
Авангардни покушаји реформе балета – „Уметност кретања“
Балерина Галина Уланова у костиму Комсомолке у балету „Златни век“ Дмитрија Шостаковича,1930.
Експериментална композиција извођача Кијевског театра опере и балета „Тарас Шевченко“, 1931.
Балет се не прекида ни за време рата – Бољшој театар приказује представу у евакуацији, 1941.
Галина Уланова у балету „Ромео и Јулија“ Сергеја Прокофјева на сцени Бољшог театра, 1946.
Проба првог дечијег балета „Аистёнок“ (срп. „младунче роде“), 1948.
Јелена Ванке у балету „Копелија“ Леа Делиба у Бољшом театру, 1949.
Балерине позирају иза кулиса у костимима из „Копелије“, 1949.
„Одилија“ Маја Плисецкаја, 1949.
Сцена из балета „Бронзани коњаник“ Рајнхолда Глијера, Бољшој театар, 1949.
Балет „Црвени мак“ према кинеском сценарију. (Натпис на броду: „Руски синдикати – кинеским радницима“) током 1940-их.
Сцена из балета „Лабудово језеро“. Бољшој театар током 1950-их.
Балетска школа Бољшог театра током 1950-их.
„Лабудово језеро“ у извођењу Новосибирског државног театра опере и балета, 1955.
Пријатељство међу народима у балету „Гајане“ Арама Хачатурјана на сцени Бољшог театра током 1950-их.
„Спартак“ Арама Хачатурјана по сценарију Игора Мојсејева, 1958.
Пионири изводе „Плес малих лабудова“ на испраћају радника на целицу, 1958.
Чувена балерина Маја Плисецкаја у балету „Лабудово језеро“ током 1960-их.
Маја Плисецкаја у партији Китри у балету Бољшог театра „Дон Кихот“, 1964.
На часу балета, 1971.
Сложене заједничке фигуре морају се увежбавати у балетском костиму, 1971.
Марис Лијепа и Марина Кондратјева у сцени из балета „Спартак“, 1976.
Сцена из балета „Лабудово језеро“ током 1980-их.
Иза кулиса Бољшог театра, 1983.
У соби за шминкање Вороњешког театра опере и балета: балерина поправља костим и чита новине „Известия“, 1984.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
