Ко је Јулија Пересиљд, глумица из прве на свету космичке „филмске посаде“

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

„Горе, доле, лево, десно“, гласиле су инструкције сарадника Центра за контролу лета у тренутку када се свемирски брод „Союз МС-19“ приближио руском сегменту МСС-а. „Урадите као што сте учили, све ће бити у реду“, говорио је он равним гласом.

Међутим тренутак спајања са станицом пратила је прилична нервоза. Због отказивања система брод није могао да обави посао у аутоматском режиму па је пробни космонаут Антон Шкаплер морао да споји брод ручно. У томе му је помагала 37-годишња глумица Јулија Пересиљд која пре само три месеца са космосом није имала никакве везе.

Она је као чланица прве космичке „филмске посаде“ икада одабрана за овај лет заједно са редитељем Климом Шипенком како би снимили први на свету играни филм у космосу. Јулија је на МСС стигла 5. октобра и у свемиру се обрела пре колеге глумца Тома Круза који је имао исти наум.

„Још увек ми се чини као да се нисам пробудила“, рекла је Пересиљд када је стигла на МСС. „Тешко је поверовати да је све постало стварност“.

У филму „Изазов“ она игра главну женску улогу, кардиохирурга Жењу која има месец дана да се припреми за лет на МСС и тамо оперише срце космонауту. Практично глумица је прошла исти пут као њена филмска јунакиње. Јулија Пересиљд је једна од данас најангажованијих глумица у руској кинематографији, мада својевремено, како је сама говорила, нико из њеног блиског окружења није озбиљно веровао у то да ће остварити жељу да постане глумица, да не говоримо о лету у космос.

„Мама ме је много волела и веровала да имам неког талента, али увек ми је говорила, боље да постанеш директор школе, каква глумица“, открила је Пересиљд у једном интервјуу.

Пересиљд је рођена и одрасла у Пскову малом граду на северозападу Русије, на граници са Естонијом и Летонијом. Одувек је сањала да оде из родног града. „Пуцњава, алкохоличари, туче, наркомани. Све сам то видела. У градској дискотеци су једноставно могли да узму гасни пиштољ и почну да пуцају. Он је могао је да се купи на киоску, заједно са „Баунтијем“. Ми смо ту на граници, то је погранични град“, говорила је глумица о осамдесетим и деведесетинм годинама прошлог века.

И Јулија је одлучила да побегне у Москву. Спаковала је ствари и рекла да иде да се „прошета“ престоницом, а заправо отишла на пријемни испит на позоришну академију. Иако никада раније у свом животу није гледала ни једну представу у театру. У почетку је морала да спава на станици, у соби за мајку и дете.

Пoшто jе примљена релативно брзо почела је да се појављује у телевизијским серијама, претежно у споредним улогама, а потом пронашла и „свог“ филмског редитеља Алексеја Учитеља (редитељ „Матилде“, филма о љубавници Николаја Другог који је подигао велику прашину) са којим има две ћерке.

Успон у каријери започела је са филмом овог редитеља „Заробљеник“, 2008. године, а две године касније одиграла улогу у Учитељевој драми „Крај“ за коју је добила бројна признања.

Сматра да је најбољу улогу остварила у ратној драми „Битка за Севастопољ“ снимљеној 2015. године, играјући чувену снајперисткињу Црвене армије Људмилу Павличенко која није машила непријатељске војнике у Другом светском рату.

Пре почетка снимања морала је да прође праву војну обуку. „Било је и пуцања и модрица на рамену, озбиљних подлива. А најкомпликованије научити да не трепћеш док испаљујеш хитац, јер снајперисти не трепћу. Иначе може да буде кобно и кошта живота. Они годинама развијају ту вештину“.

Јулија Пересиљд врло често игра у позоришту, а већ неколико година покровитељ је и суоснивач фонда за помоћ деци оболелој од церебралне парализе „Галчонок“ (чавка). Њена популарност вртоглаво расте, одиграла је више од 70 улога на платну, а стручни часописи уврстили су је у десет најбољих глумица до 35 година.

Слови за глумицу из пула главне државне телевизије у земљи Првог канала. Пересиљд редовно добија главне улоге у најпопуларнијим серијама и великим патриотским блокбастерима. Истовремено и даље игра у ауторским филмовима, а последње такво остварење било је „Петрови у грипу“ Кирила Серебрењикова, премијерно приказано ове године на фествалу у Кану.

Међутим, за лет у космос није било довољно то што је позната, већ је морала да се избори у јакој конкуренцији од 3000 кандидаткиња разних професија, пилота, психолога, научница. Пошто је прошла медицинске и друге селекције, уследила су три месеца космичке обуке која је обухватала тестирања на центрифуги и још много тога. Морала је да буде спремна и за случај да капсула са посадом слети негде у дивљину, а не на задато место, и научи да преживи, и за лет у условима бестежинског стања.

„Обука... лансирање... спуштање... у скафандерима... под маскама... сутра четири до шест сати са гас маском без паузе... анализа лета најискуснијих космонаута.... хиљаде непознатих речи... и ноћ за обраду информација... поновно ишчитавање документације... анализа грешака како се не би поновљале“, тако је глумица описивала дане уочи лета на својој страници на Инстаграму.

Пересиљд је пета Рускиња у космосу од када се обављају летови са људском посадом и прва на МСС после 2015. години. О себи говори као о особи чији је цео живот саздан од превазилажења. То је за њу, како каже кључна мотивација. Што би се народски рекло воли да „удара контру“.

„Чим ми кажу „не можеш ти то“, е баш онда могу“, искрена је Јулија.