Како се на Балкану обележава 200-годишњица Фјодора Достојевског

Кирил Боршчев
У Србији је одржан низ културних манифестација посвећених 200-годишњици рођења Фјодора Достојевског, који се на Балкану сматра за највећег класика руске књижевности.


11. новембра на Филолошком факултету Београдског универзитета отворена је изложба скица и рукописа Достојевског, начињених за време настанка романа „Злочин и казна“, „Идиот“, „Зли дуси“, „Младић“ и „Браћа Карамазови“, пише портал Балканист.

До краја године ће Центар за руска истраживања при Факултету политичких наука Београдског универзитета у част Достојевског организовати научну конференцију у просторијама „Руског дома“ у Београду. У медијатеци „Руског дома“ такође ће бити представљена изложба књига и фото-документације о животу и стваралаштву писца, док се на курсевима руског језика у „Руском дому“ већ обрађују теме посвећене животу писца.
Прослави јубилеја писца прикључили су се како Руси у Србији, тако и грађани Србије. Они Достојевском посвећују представе, концерте, видео-презентације, књижевне вечери.

У Београду је обележавање годишњице руског писца почело још у септембру. Тада се на згради културног центра општине Чукарица појавио мурал са портретом Достојевског димензија 6,5 пута 4,5 метара. Његовом отварању присуствовали су заменик министра културе Русије Олга Јарилова, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, директор Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду Јевгениј Баранов и министар за иновације у влади Републике Србије Ненад Поповић.

Треба истаћи да на општини Чукарица неколико улица носе имена руских књижевника. Осим Достојевског, то су Тургењев, Гогољ и Ахматова.

У септембру је, у оквиру манифестација поводом јубилеја руског класика, у Народној библиотеци у Београду отворена изложба докумената и фотографија Петербург Достојевског, коју је припремио Државни музеј историје руске књижевности „Владимир Даљ“, а такође је одржан округли сто уз учешће истраживача пишчевог стваралаштва из Русије и Србије.
„Драго нам је што се у Београду, и уопште у Србији, Достојевски памти, воли и чита. Надамо се и радимо на томе да тако буде и убудуће“, истакао је заменик директора „Руског дома“ у Београду Јевгениј Дјомин у интервјуу за РИА Новости.

Јубилеј писца се слави и у другим земљама бивше Југославије. У Северној Македонији, у Руском центру при универзитету Светог Кирила и Методија, од 11. до 16. новембра се одржава циклус културно-образовних манифестација, посвећених Достојевском: предавања, округли столови, презентације и видео-обиласци.

„Наишли смо на добар одазив на програм приређен поводом 200-годишњице Достојевског. Само јуче, 11. новембра, наш први догађај посетило је преко педесет људи. Међу њима нису били само студенти који уче руски језик, него и обични грађани које занима светска класична књижевност. У Македонији се Достојевски чита и воли“, рекао је у коментару за портал „Балканиста“ представник Руског центра при универзитету Светог Кирила и Методија Дарко Несторов.

Од 8. новембра на иницијативу амбасаде Русије у Северној Македонији на локалној телевизији се приказује серија „Идиот“, снимљена по мотивима истоименог романа.

200-годишњица писца обележава се и у Босни и Херцеговини. 10. новембра у Источном Сарајеву отворена је изложба „Толстој и Достојевски у српској култури“, којој је присуствовала аташе за културу руског дипломатског представништва у БиХ Анастасија Гајдаљонок

„За амбасаду Руске Федерације у БиХ велика је част да буде гост на овој изложби. Посебно ми је драго што ми је пружена могућност да званично отворим изложбу. За нас је веома важно што се овде, у Републици Српској, књижевно наслеђе Русије високо цени и памти“, рекла је дипломата.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“