Филм је спадао у најомиљенију разоноду совјетских људи, јефтину и лако доступну. Биоскопе су имали и најмањи градови. На тај начин се вероватно може објаснити рекордно велики број гледалаца појединих совјетских филмова, међу којима су многи и дан-данас омиљени генерацијама у широком распону година.
Један од најпотреснијих филмова о Другом светском рату. У екранизацији истоимене приче совјетског писца Бориса Васиљева нема масовних сцена битки, нити садистичких призора страхота рата. „А зоре су овде тихе“ је прича о младом старешини под чију команду је послато пет девојака. Њих шесторо у мочварама и шумама на северу Русије воде лавовску неравноправну борбу са бројчано надмоћнијим нацистима. Девојке гину једна за другом у трагичним околностима. Преживљава само главни јунак. Филм редитеља Станислава Ростоцког, иначе најгледанији 1973. године, видело је 66 милиона људи. 2015. године Ренат Дављетјаров снимио је своју верзију Васиљевљеве приче.
Први филм, „Неухватљиви осветници“ премијерно је приказн 1966. године. Авантуре четворице тинејџера, револуционара, током Грађанског рата, њихова борба против присталица царског режима постале су истински блок-бастер и изазвале одушевљење младих совјетских гледалаца. Редитеља Едмонда Кеосајана успели су да умоле да сними други део, а филм „Нови доживљаји неухватљивих“ са 66,2 милиона гледалаца постао је један од најгледанијих филмова 1968. године.
Посебну пажњу заслужује музика за филм, а песме „Потера“ и „Руско поље“ композитора Јана Френкеља постали су истински хитови.
Рад совјетског обавештајца у нацистичком логору пратила је без даха цела земља. Он је успео да догура до СС хауптштурмфирера СС и пренесе изузетно важне поверљиве информације. Ова филмска епопеја узима се као веродостојна прича о сложеном раду обавештајаца у Другом светском рату. Филм је видело више од 68 милиона гледалаца. Тек после његовог успеха појавила се култна телевизијска серија „Седамнаест тренутака пролећа“ о совјетском обавештајцу Штирлицу.
Филм чине три комичне приче „Ортак“, „Опседнутост“ и „Операција И“. У све три приче различите садржине појављује се наиван, али добар, поштен и образован јунак Шурик.
Тај совјетски интелекуталац новог соја ради на градилишту с ортаком хулиганом, спрема испит за један дан у стану непознате девојке, суочава се са правим лоповима који организују провалну крађу.
Једна од најпознатијих комедија Леонида Гајдаја чије су реплике ушле у свакодневни говор данас се сматра истинским класиком совјетског филма. Филм је 1965. године био најгледанији у СССР-у, видело га је 69 милиона људи. Идуће године, после успеха, Гајдај је почео да снима „сиквел“, „Кавкаску заробљеницу“ или „Нове Шурикове авантуре“.
Једно од првих совјетских остварења у жанру филма-катастрофе ни данас није изгубило на актуелности и атрактивности. У првом делу филма упознајемо се са приватним животом чланова посаде и различитим породичним проблемима. У другом делу сви јунаци заједно улазе у авион. Убрзо после полетања испоставиће се да постоји пукотина и дa je кабина остала без притиска. Пилоти ће испасти истински хероји и покушати да спасу путнике, по цену живота. Подвиг ће оставити неизбрисив траг на њихову личност и карактер, а по повратку постаће другачији људи, у стању да реше проблеме.
Сматра се да је снимање филма Александра Мите у совјетској кинематографији инспирисано успехом књиге Артура Хејлија „Аеродром“ и њеном холивудском екранизацијом. Филм који је 1980-те видело 71 милион људи био је најгледанији те године. Николај Лебедев снимио је 2016. године нови филм „Посада“ са Данилом Козловским у главној улози.
Скоро сви житељи села Малиновка отишли су на фронт Грађанског рата. И док су жене чекале своје Црвеноармејце да се врате локални атаман са својом бандом одлучио је да узме власт у селу у своје руке и почео да пљачка становништво. Поред тога на силу жели да узме за жену предивну младу Иринку која је заљубљена у пастира, Ову музичку комедију видело је 74,6 милиона људи, али је била друга по гледаности 1967. године... Да надмаши „Венчање у Малиновки“ могла је само „Кавкаска заробљеница“, филм о Шурику који је постао омиљен код публике.
Сиквел о Шуриковим авантурама редитеља Леонида Гајдаја видело је 76,5 милиона људи. Ово није збирка филмских прича, већ дугометражни филм о томе како студент Шурик долази на Кавказ да проучи локалне обичаје... игром случаја мораће непосредно да се укључи у неке од њих као што је отмица невесте. Невероватно смешна комедија чије реплике сви знају.
Шверцери сасвим случајно помешају скромног и поштеног совјетског човека са својим посредником и зашивају му дијаманте у гипс. И док бандити покушавају да узму дијаманте, совјетска милиција тражи од јунака да сарађује и разоткрије починиоце. Филм је прављен за култног глумца Јурија Никулина који је играо главну улогу. Глумачким квалитетима заблистао је и совјетски секс симбол Андреј Миронов који такође и пева и плеше. Јуриј Никулин игра типичног совјетског човека, простодушног, доброг домаћина и алтруисту. „Дијамантска рука“ је још једна комедија Леонида Гајдаја, која је постала култна и чије су реплике постале део свакодневице. 76,7 милиона људи видело је филм у години у којој је премијерно приказан.
Филм има два дела. У првом главна јунакиња скромна девојка из провинције која живи у студентском дому ради у фабрици и полаже испите на факултету. Представља се као професорска ћерка и започиње романсу са згодним Московљанином из породице интелектуалаца. Када сазна да је трудна он бежи од ње. У другом делу срећемо јунакињу после двадесет година као успешну жену, директорку великог предузећа, особу која је савладала све тешкоће, сама одгајила дете и направила каријеру. Једино приватни живот јој баш не иде. Али њен живот се изненада мења. Заљубљује се у обичног бравара.
Мелодрама Владимира Мењшова није била само најгледанији филм 1980. године (84 милиона гледалаца), него и добитник Оскара за најбољи страни филм.
Негде у Индијском океану совјетски теретни брод заузимају пирати. За све је крива партија опијума коју брод вози у СССР за апотекарску производњу. Ненаоружани совјетски морнари успевају да побегну и покушавају да се изборе са читавом бандом пирата. Врло „западни“ филм и први совјетски блокбастер снимио је редитељ Борис Дуров. 1980. године видело га је више од 87 милиона људи. Постао је филм са највећом зарадом у целокупној историји совјетске биоскопске дистрибуције, остављајући иза себе и Оскаром награђену мелодраму „Москва сузама не верује“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
