5 разлога да погледате номиновану за Оскара руску драму „Отварајући песнице“

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Русија је филм „Отварајући песнице“ изабрала за кандидата за Оскара 2022. у категорији „Најбољи страни филм“. Ово остварење је препуно неизвесности, очаја и деструкције. Постоји ли светло на крају мрачног тунела?

1. Истиче универзални проблем презаштићености

Кира Коваленко/Нон-Стоп Продакшн, AR Content, 2021

Средовечни Заур је претерано брижан отац који захтева потпуну послушност. Има троје одрасле деце која су принуђена да се прилагоде неуморној контроли свог оца. Ова патријархална породица живи у селу Мизур, високо у планинама Северне Осетије, где су се млади генерацијама покоравали старијима, а жене мушкарцима. Али времена се мењају, а тако и људи и њихов поглед на свет. Зато најстарији Зауров син Аким чим му се укаже прилика одлази од куће у оближњи град Ростов на Дону у потрази за послом. Његов млађи брат је још увек безбрижни тинејџер коме отац не дозвољава да иде у школу. Док Заурова лепа ћерка Ада живи живот препун немира и страхова. Њено место је у кући за рутинским кућним пословима који би требало да остану њена једина преокупација током целог живота. Посесивна љубав њеног оца, опседнутог контролом, који закључава своје двоје деце у кући, а Ади забрањује да носи дугу косу, а камоли парфем, буквално је погубна. Ада ради као продавачица у малој радњи, а Заур крије њену личну карту како би ћерка по сваку цену заувек остала са њим. Он чак не жели да она оде на потребну операцију. Можемо само да нагађамо зашто је отац против операције, из чисте себичности или можда зато што се операција бешике сматра неприкладном за младу неудату жену на Кавказу.

Насупрот Мефистофелу, Адин отац-тиранин је „део оне силе која вечно стреми добру, а вечито твори зло“, а ипак, Адина саосећајна душа је везана за ауторитарног оца. Оно што она доживљава може се упоредити са стокхолмским синдромом. Њени унутрашњи проблеми и страхови укорењени су тако дубоко да је ужасава чак и могућност евентуалне слободе.

2. Главна јунакиња је преживела терористички напад

Кира Коваленко/Нон-Стоп Продакшн, AR Content, 2021

„Отварајући песнице“ је филм препун изненађења. Док Ада планира да побегне из очевог гвозденог стиска, ми сазнајемо да се њена породица преселила у Мизур после трагедије у школи у Беслану. Ада је, како се испоставља, преживела овај ужасни напад са ожиљцима на телу. Најкрвавији терористички напад у руској историји одиграо се у Беслану, малом граду Северне Осетије, у септембру 2004. године, односећи животе преко 330 људи, укључујући 186 деце. Филм Кире Коваленко приказује лик чији физички и ментални ожиљци од ове трагедије никада неће зарасти.

3. У филму играју натуршчици и снимљен је на осетинском језику

Кира Коваленко/Нон-Стоп Продакшн, AR Content, 2021

Познато је да је Русија мултикултурална земља са преко 190 етничких група. Преко 100 језика и дијалеката говори се на њеној територији. Како би истакла ту разноврсност, Кира Коваленко је одлучила да пркоси уобичајеним стандардима и сними руски филм на осетинском језику. Осим тога, Коваленко, која је на снимању веома захтевна, покушава сценама да удахне потпуну аутентичност, па претежно користи непрофесионалне глумце. Ликове обојице Адине браће, наиме, изванредно тумаче двојица младића без икаквог глумачког искуства. Ада (Милана Агузарова) и њен ауторитарни отац (Алик Карајев) су једини професионални глумци чији таленат је несумњив.

4. Филм је режирала млада и перспективана редитељка

Кира Коваленко

Сабина Сабанова

31-годишња Кира Коваленко је бивша ученица „Руске барке“ чувеног Александра Сокурова, коме је 2017. године Европска филмска академија доделила награду за животно дело.

Риђокоса лепотица Кира Коваленко могла је вероватно да постане филмска звезда. Али, као побуњеник у срцу, изабрала је другачији, тежи пут. Рођена је Наљчику, престоници Карбадино-Балкарије на Северном Кавказу и у младости није сањала да постане филмски редитељ. Кира се најпре преселила у Москву где је радила као веб-дизајнер, али је ускоро схватила да то није за њу. Зато се вратила у Наљчик и уписала филмску школу Александра Сокурова, једног од најзначајнијих савремених редитеља.

Као и Кантемир Балагов, још један Сокуровљев студент (који је недавно завршио рад на пилот епизоди адаптације хорор видео-игре „Последњи међу нама“ за HBO), Коваленко има осећај за необичне ликове и слух за осетљиве теме. „Отварајући песнице“ је њен други целовечерњи играни филм, после „Софичке“ из 2016. године, снимљене на абхаском језику и засноване на књизи Фазила Искандера.

5. Филм је наишао на добар пријем код критичара и на фестивалима  

Кира Коваленко/Нон-Стоп Продакшн, AR Content, 2021

Филм је подржао врхунски руски продуцент Александар Родњански, а премијерно је приказан на престижном Канском фестивалу 2021. године. Филм малог буџета са универзалном темом која дотиче обичне људе наишао је на добар пријем код критике и постао први руски филм у историји који је освојио Гран при програма „Известан поглед“.

„Отварајући песнице“ је приказан и на 59. Њујоршком филмском фестивалу заједно са филмовима  угледних редитеља као што су Тод Хејнс, Бруно Думон и Пол Верховен.

Филм Кире Коваленко такође је представљао Русију на 46. Међународном филмском фестивалу у Торонту и 69. Филмском фестивалу у Сан Себастијану.

Бавећи се темом неслободе и сузависности, „Отварајући песнице“ није филм за забаву. Он, напротив, гледаоце уводи у загушљиву атмосферу очајања. Због чега, питате се? Можда како би скренуо пажњу на оне најрањивије међу нама. Лагани темпо и људски начин приповедања приче који негује Коваленко делују како на емотивном, тако и на духовном плану, што публици широм света отвара могућност разумевања осетљивих и рањивих душа. Млада редитељка се не бави моралном осудом ни поукама, што је само по себи велика врлина њеног остварења.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.