Руски кратки анимирани филм „Боксбалет“ у ужем избору за Оскара

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

„Боксбалет“ руског редитеља Антона Дјакова приказује шармантну дугоногу балерину Олгу и боксера жестоког изгледа Јевгенија (подсећа на бившег светског шампиона у тешкој категорији Николаја Валујева).

Њихови путеви се случајно преплићу када Јавгеније спасе Олгину мачку са дрвета и заљуби се у балерину. Али то није класична прича типа „Лепотица и звер“. Јевгениј ће морати својски да се помучи како би освојио љубав његове изабранице. Чак ће напустити бокс како би био са вољеном! 

Боксбалет траје само 15 минута, али има све што је потребно: љубав, наду, снове и жртву, и то све без иједне изговорене речи! Кратки анимирани филм чак има и савременог зликовца, кореографа који покушава да заведе Олгу нудећи јој улогу у „Жизели“ ако прихвати његово удварање. 

У „Боксбалету“ Дјаков генијално контрастрира ружноћу и лепоту, глупо и паметно, неуглађено и елегантно. Његов разиграни смисао за хумор је бритак као сабља. „Мора бити духовито и поседовати емотивну дубину и осећање магије“, рекао је Дјаков, љубитељ Чарлија Чаплина и Бастера Китона. „Краткометражни анимирани филм мора бити разигран, прецизан, привлачан и дрзак“, сматра он. 

Занимљиво је да је радња анимираног филма смештена у август 1991. године, за време државног пуча који је покренуо распад Совјетског Савеза. 19. августа све телевизијске станице широм земље су биле искључене, емитујући само „Лабудово језеро“ Чајковског у извођењу Бољшог театра. 

Раније ове године „Боксбалет“ је освојио и награду за Најбољи анимирани филм на Фестивалу краткометражног филма „Короче“ у Калињинграду. 

Дјаковљев кратки анимирани филм „Живели мускетари!“ (2017), „Јинг и Јана. Забрањена храна“ (2014) и „Питон и стражар“ (2015) приказани су на међународним фестивалима од Ансија до Чикага. 

Дјаков је рођен 1980. у породици уметника у Алма-Ати у Казашкој ССР. Отац му је био цртач и илустратор. Антон је од детињства гајио интересовање за филм. Пре него што је почео да се бави анимацијом, радио је преко десет година у маркетингу. 

Међу његовим омиљеним филмовима је „Снежна краљица“ Лава Атаманова. Овај ручно нацртани совјетски анимирани филм заснован на бајци Ханса Кристијана Андерсена био је велики хит када се појавио у биоскопима крајем 50-их. Јапански редитељ Хајао Мијазаки присећао се да је када је први пут погледао „Снежну краљицу“ коначно одлучио да живот посвети анимацији и схватио чему ће тежити на професионалном плану. 

Дјаков каже да је увек изненађен када његови кратки анимирани филмови бивају препознати од критике и представљени јавности на Западу. „Увек представља задовољство када чујете да се некоме допадају ваша дела. Не тако давно јавио ми се Џон Мускер, који је написао и режирао Малу сирену. Веровали и ли не, нашао ме је на Инстаграму и обратио ми се да ми каже да је гледао 'Боксбалет' и да му се стварно допада! Био сам на седмом небу када сам добио такву реакцију! Увек сам мислио да ћу цртаће правити за оне који говоре истим језиком као ја“, каже Дјаков помало иронично.