Година за нама представљала је за руску кинематографију прави искорак. Филм Кире Коваленко „Отварајући песнице“ био је најбољи у селекцији Канског фестивала „Известан поглед“ и добио награду Европске филмске академије. „Купе бр. 6“, настао у копродукцији са Финском не само да је освојио Гран при Канског фестивала него је номинован за награду Оскар. А заправо највећи догађај био је лет у космос редитеља Клима Шипенка и глумице Јулије Пересилд која игра главну улогу у филму „Изазов“. Филм чији је већи део снимљен у току праве космичке експедиције у биоскопима ће се појавити 2023. године, али и година пред нама обећава значајне новитете. Russia Beyond изабрала је шест најинтересантнијих филмова и четири фестивалска хита којe ће коначно моћи да виде гледаоци широм света.
Друго по реду заједничко остварење Локшина и сценаристе Романа Кантора чији је дебитантски филм „Сребрне клизаљке“, прошле године премијерно приказан као Нетфликсов оригинали филм и био један од најгледанијих. Заснован је на култном роману Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“. У филму се мистериозно преплићу приче римског прокурора Понтија Пилата, московског песника Ивана Бездомног, престоничког „злокобног стана“ и загонетног странца Воланда. Игра га немачки глумац Август Дил кога памтимо из „(Не)скривеног живота“ Теренса Малика, а у улогама Мајстора и Маргарете појављује се најлепши пар руске кинематографије Јевгениј Циганов и Јулија Снигир (запажен наступ у „Новом папи“ са Џудом Лоуом).
Буквално неколико дана пре него што ће постати први у свету филмски редитељ који се отиснуо у космос, Клим Шипенко завршио је трилер о последњим данима песника Сергеја Јесењина и његовом односу са балерином Исидором Данкан. Петербург завејан снегом, мрачна атмосфера неспокојних совјетских двадесетиг година прошлог века, теорије завере, рукописи који не горе и плавушан Александар Петров (звезда серија „Спарта“ и „Сила привлачности“ Фјодора Бондарчука, оба доступна на Нетфликсу, као и филма Лика Бесона „Ана“) у улози најтрагичнијег песника руске земље.
Први на свету играни филм у коме је подробно приказан главни судски процес двадесетог века, када су пред Међународни трибунал изведени челници нацистичке Немачке. Филм је режирао један од најбољих руских режисера Николај Лебедев, познат по „Легенди бр. 17“ и „Посади“, (оба остварења на Нетфликсу) у коме ћемо по свему судећи видети не само хронику судског процеса, него и причу о правој љубави.
Још једна историјска драма инспирисана стварним догађајима. Говори о сниматељима на фронту који су на почетку Другог светског рата бележили догађаје на бојном пољу, а 1943. године добили први у историји Оскар за најбољи документарни филм под називом „Уништење немачких трупа код Москве“. Главну улогу игра Тихон Жизневски, „Мајор Гром“ из истоименог стрип филма, успешно приказаног на Нетфликсу.
У Русији, се, наравно не снимају само филмови о рату, него и о космосу. И не само у космосу. Тако ће у дистрибуцију ускоро ући филм дебитанта Олега Уразајкина, снимљен у студију. Једини глумац је Александар Кузњецов који је играо Хелмута у филму „Фантастичнe звери: Тајне Дамблдора“. У „Слободном паду“ његов јунак одлази на ремонт орбиталне станице али због несреће остаје сам у космосу. Његова једина веза са земљом је диспечер Ана коју треба спасити. Као и себе самог
Ако је „Слободни пад“ одговор на „Гравитацију“ онда је „Срце Парме“ нескривени претендент на титулу руске „Игре престола“. Главну улогу поново игра Александар Кузњецов, док је редитељ Антон Мегердичев. Реч је о екранизацији романа једног од најпопуларнијих писаца у савременој Русији, Алексеја Иванова. Радња је смештена у 15. век када московски кнез шаље освајаче на Урал у нади да ће припојити непокорне пермске земље.
Фестивалски хит, премијерно приказан 2021. године у главном програму Венецијанског фестивала тек треба да се појави у домаћој и страној биоскопској дистрибуцији. Главну улогу игра Јура Борисов из „Купеа бр. 6“, „Сребрних клизаљки“ и руске серије „Ништа нарочито“ која тек треба да буде приказана на популарној стирминг платформи као Нетфликсова оригинална серија. Главни јунак после смрти тражи пут у рај. Али невоља је у томе што је он целог свог живота другима правио пакао од живота. Служио је у НКВД-у и није знао да чини зло. Меркулова и Чупов који су раније истраживали страхове од личне, а не колективне смрти у филму „Човек који је све зачудио“, у свом новом филму на најсликовитији начин показују шта је то НКВД, као и ехо „црвеног терора“. Филм је добио награду за најбољи сценарио на руском фестивалу „Кинотавр“ и номинован је и за националну филмску награду „Златни орао“.
Руска верзија „Еуфорије“ заснована на стварним догађајима, засад приказана само не неколико фестивала, укључујући Варшавски, на коме је добила награду младог жирија ФИПРЕСЦИ и наишла на одушевљени пријем главне циљне публике, тинејџера. Жестока прича о одрастању, као да је отиснута негде у безвременост, будући да су присутни и визуелни одјеци совјетске кинематографије и потпуно модерне музичке ствари, популарне на Тик Току. Али кључна је вечито актуелна прича. А да ли више подсећа на „Ромеа и Јулију“ или „Бонија и Клајда“, гледаоци ће сами одлучити.
Други филм редитеља црне комедије „Тата, цркни“, са одличним оценама на сајту Rotten Tomatoes, у тренду је и посвећен женама. Реч је о три генерације условно слободних жена у руским местима. Као и у претходном Соколовљевом филму, сродници, овога пута директни, боре се на живот и смрт (с акцентом на смрти). После четири године затвора главна јунакиња покушава да започне нови живот. Догађаји се отимају контроли када у руке жена доспе оружје. Омиљене ауторове референце на Квентина Тарантина, корејске трилере и браћу Коен факат су.
Нови загонетни пројекат најпознатијег руског филмског редитеља ван граница своје земље, његов први ауторски филм после „Фауста“, 2011. овенчаног венецијанским „Златним лавом“. Остварење посвећено Другом светском рату заправо је фикција. За Сокурова, у раду претежно ослоњеног на стварне историјске догађаје или књижевне изворе, ово је сасвим несвојствено. Довољно је сетити се његове тетралогије посвећене власти („Молох“, „Бик“, „Сунце“, „Фауст“), филмова у којима је приказао Хитлера, Лењина, Хирохита и свог Фауста.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
