Како сам на Богојављење заронио у ледену воду на –10 степени Целзијуса

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Руси не сматрају да је то неко иживљавање. Напротив, сматрају да је то добро за организам. Овај обичај датира још из доба када је Русија примила хришћанство.

– Еј, људи! Каква је вода? Је л’ топла?

– Чу топла! Врела! Пази да се не опечеш!

Били смо у великом гуменом шатору где су се мушкарци распремали пре уласка у воду кроз отвор направљен у леду. Први пут у животу сам одлучио да испоштујем древни руски обичај купања у леденој води о празнику Богојављења. Православни верују да у ноћи уочи празника вода у свим рекама и језерима постаје освештана, те да лечи болести и исцељује душу. Када се погледа са стране, цела процедура делује прилично опасно, али кад смо моји пријатељи и ја приступили реализацији, схватили смо да није страшно заронити под лед. Напротив, то је незабораван доживљај.

Температура се те ноћи спуштала од –3 до -10 степени Целзијуса, а у поноћ, када смо дошли до обале Головинског рибњака у Москви, мраз је већ озбиљно штипао за нос. Прва мисао ми је била да бих можда могао да попијем коју, да се загрејем! Али врло је глупа идеја да се пре уласка под лед конзумира алкохол. Организам загрејан алкохолом изложен је већем оптерећењу због нагле промене температуре, тако да срце то тешко подноси. Због тога, упркос увреженом мишљењу, близу отвора у леду није било ни пијаних, ни припитих људи. Испоставило се да на богојављењско купање долазе људи из врло различитих слојева друштва.

Отвор у који смо урањали направљен је за мештане, тј. житеље овог московског насеља. Дошао је, на пример, човек средњих година, који је већ почео да ћелави, сав у некаквој необичној тетоважи, рејвер. Проседи интелектуалац је довео синчића коме се очигледно спавало, али није имао избора, јер – купање „нема алтернативу“. Један деда који је још у доброј форми довео је 15-годишњег унука, очигледно такође спортисту, али се унук пресвлачио некако невољно, док га је деда снимао на телефон („Ма пусти ме, човече! Склони телефон! Хладно је, бре!“, жалио се унук). Дошао је и врло имућан (бар судећи по изгледу) брачни пар, и очигледно је да њима ово није било прво купање. Цела процедура је бесплатна, али доноси такву корист каква се не може купити ни за какве паре. Дошли су и бакица и декица који већ више не улазе у воду, али воле да гледају млађе како то раде.

Можда делује чудно, али није било младих инстаграмерки које праве селфи са залеђеним крстом у позадини. Све девојке које су биле ту дошле су очигледно са једним циљем – да зароне у ледену воду. То је корисно и за општи тонус организма, а кажу да је добро и за кожу. Дакле, спортисткиње и лепотице, без Инстаграма. Али ми нисмо посебно зурили у њих, јер смо и ми дошли из истог разлога – да заронимо под лед.

Али зато је полицајаца било много, скоро исто колико и купача. Ту су били још и припадници Министарства за ванредне ситуације и спасилачке службе. Како су ми објаснили припадници „органа реда“, њихово је било да пазе да „пијанице не улазе у воду“.

– И прошле и ове године дежурамо овде и пазимо да не буде купања на местима која нису специјално уређена, јер бисмо опет ми морали те људе да спасавамо и извлачимо из воде!

Те ноћи, међутим, полицајци су се досађивали и било им је помало криво што не могу и сами да зароне у воду. Овако, смрзавали су се цупкајући на леду. Неко ће се можда зачудити, али на мразу је хладније стајати у оделу него се разголитити и ући у воду.

У томе је главна „цака“ богојављењског купања, и то смо ми осетили на сопственој кожи. Чим сам скинуо перјану јакну и два џемпера, и изашао на лед само у папучама и баде мантилу, организам је одмах прешао на режим самоочувања, нестао је осећај хладноће и појавила се весела узбуђеност, јер ево, за који тренутак ћу да зароним под лед! Мој ентузијазам је растао док сам гледао како људи излазе из воде зајапурени, али са широким осмехом на лицу.

Нисам ни приметио како сам пришао и стао испред добро организованог улаза у отвор на леду. Остало је само да се широко прекрстим и зароним – три пута, као што је ред.

Необично је што чак нисам имао жељу ни да изађем одмах. Али требало је уступити место следећим купачима. Из мене је почела да избија пара, и у глави ми се одмах некако разбистрило.

– Е ово је стварно нешто! – причао је свима око себе, али никоме конкретно, препланули светлокоси 50-годишњак када је после мене и мојих пријатеља изашао из воде. – Ово ми је први пут у животу!

И ја сам могао то исто да кажем. И сад ми је јасно зашто су се људи шалили да је вода „врела“. Кад зарониш, стварно ти се учини да те је хладноћа опекла, а онда се по читавом телу шири невероватна топлота и руке и ноге су некако лакше, пластичније. И опет, упркос увреженом мишљењу, нисам осетио ни најмању жељу да све то „залијем“ алкохолом, мада смо попили по чашицу, јер се ваља, празник је.

Обукао сам се и осетио да стварно као да горим. И добио сам моћно „пуњење“ енергије за целу наредну годину. Те ноћи сам заспао чим сам спустио главу на јастук.