„Било је то у Јамским бањама (у Санкт Петербургу) летос. У парном купатилу једна жена причала је како је крпељ ујео њеног мужа за скротум. Весео, забаван разговор у који су се укључиле све посетитељке. Све је прштало од ироније и цике жена, немогуће је било не ваљати се од смеха, поплава чисте радости“, каже Ана Артемјева.
Ана је вероватно најпопуларнији блогер специјализован за „бањску“ тематику у Русији. Из родног Санкт Петербурга путује у парна купатила широм земље, преноси своје утиске и даје савете. У овом тренукту само на инстаграму има више од десет хиљада пратилаца.
У руско парно купатило углавном одлазе жене и мушкарци од 30 до 40 година и старији, мада су у последње време почели да их посећују и млади. Оно на шта пре свега треба бити спреман у руској бањи у погледу тих људи су разговори, како они весели и смешни, тако и непријатни, објашњава Ана.
У јавно купатило у Пскову она је отишла заједно са млађом сестром која има десет година и која није била спремна да се скине. Како она каже, девојчицу су одмах напале локалне даме повицима „зашто си дошла у купаћем костиму, као да си пошла на базен“. Ана је била на мета због тетоважа. „Хвала Богу да си дошла на купање, можда ипак можеш да опереш кожу“.
„Не волим свађе, нарочито не на таквим местима, али то је било изузетно траумирајуће искуство. Одеш да се опустиш, а чека те конфликт. Свакако да такво одсуство поштовања и слободе избора представља проблем, али не тиче се само купатила, него делимично и старије генерације у руској култури“, сматра Ана.
Од жена у купатилу се могу чути и комплименти, истина врло фамилијарни. „Па девојке, какве гузе, надам се да има ко да их додирује“. „Каква фигура! Да је мени таква не бих се два пута удавала“. У Краснопресњенским купатилима Ана је од посетитељки чула и жељу: „Девојке, наздравље купање, свима желим страсног љубавника“.
Ани се такав однос ипак више допада. „Ја сам висока, спортске грађе, широких рамена. Као тинејџерка била сам искомплексирана, али у купатилу сви су говорили како сам згодна, поредили ме са Амазонком и богињом. Није баш да сам се због тога излечила од комплекса, али и то је велики подстрек. Чак ни родитељи не говоре увек све што желиш да чујеш, а овде све супротно“, каже блогерка.
Руска купатила помажу да се превлада страх или нелагодност комуникације са непознатим људима. Свеједно, пре или касније замолићете неког да вам дода метлицу, или чак пристати да неком помогнете око парења, истрљате сунђером.
Они који заиста желе да се упознају са културом руских парних купатила треба да пробају одвојено парење са запосленим професионалцем, сматра Артемјева. То може да буде и у неком скупом купатилу, а Ана има бројна позитивна искуства из мањих приватних руских сауна.
„Била сам у Кандалакши (град у Мурманској области). Напољу је било 32 степена испод нуле. Ишли смо да видимо северну светлост. Да се смрзнеш, унаоколо сe све бели, прелепо дрвено купатило и мали отвор у леду. Један мушкарац је скакао (по леду), пропао и тако га и направио. Отвор по мери његовог стомака, али за све остале довољан, јер је био дебељко. Имаш само одељак за парење у купатилу, чај, и тај импровизовани отвор у топлој реци. И тај једноставни циклус без нарочите услуге, испао је бољи од свих скупих парних купатила“, закључила је Ана.
Култура приватних и јавних купатила најбоље је сачувана у Сибиру и на северу Русије, напомиње Ана. Запослени професионалци паре свуда отприлике исто, другачије су само метлице, најчешће брезове, храстове или од четинара. Међутим, у многим купатилима се чувају ритуали и карактеристични локални обичаји, од којих су неки стари и више од сто година.
Тако је, рецимо, на северу остало много „гаравих бања“ у којима су спојени одсек за парење и купање, а купатило загрева ватра у огњишту смештеном у центру просторије испод гомиле камења. У Волгограду се у парном купатилу лежи, тамо нема клупа (односно специјалних дасака) за седење како би се пара равномерно распоредила по целом телу.
400 километара од Петербурга налази се село у коме живе Вепси (малобројан аутохтони народ). Они сваки пут када иду у купатило траже дозволу од бањског духа и изговарају разне досетке како би се заштитили од несрећа у купатилу. Изгледа да су добро разумели да човек није центар света, па се зато према природи и односе са поштовањем, објашњава Ана.
Вепси се, рецимо, труде да се не купају ноћу, из обичајних, али и практичних разлога, будући да је гашење евентуалне ватре ноћу теже. Поред тога при уласку у купатило они се клањају. А довратак на улазу у просторију увек је био низак, из практичних разлога, да се топлота не расипа.
Становници Архангелске области причали су Ани како су сретали бањског духа Обдериху. Описивали су је као обнажену жену са дугом расплетеном косом и великим зубима. Кажу „Обдериха живи у купатилу и изазива људе“. Мештани истовремено верују и да може да спасе од невоља.
„Срели смо мушкараца који је превозио људе на скели преко реке Пинеге. И он је причао да га је Обдериха спасила. Наводно отровао се угљен диоксидом у купатилу, а она га је на време извукла напоље. Како је рекао, Обдериха је дуго помагала његовој сестри удовици. Она има петоро деце, а дух је наводно на рукама љуљао њене две бебе док се она опорављала после мужевљеве смрти“, каже Артемјева.
У Пињешком региону у Архангелској области комуникација са бањским духом била је део свадбеног обреда.
Пре свадбе млада и њене другарице окупљале су се у купатилу, а с њима је била и једна жена – кума. Она је водила целу процедуру и била одговорна за исправност обреда у коме девојка постаје жена. У неким деловима Пињежја таква жена даривала је невиност девојке бањском духу, како би брачна ноћ несметано прошла, без нелагоде, каже блогерка, прецизирајући да се овај обред данас не практикује.
Како би осетили шта је то парити се на руски начин у купатилу Ана препоручује три акције.
1. Испробати купaње зими у отворима у леду
2. Отићи у парно купатило по врућини, а затим се окупати у реци
3. Посетити велику јавну бању у којој има много света
„У јавној бањи нико не зна ко си. Можеш да будеш шта год хоћеш, од књиговође до фотомодела, опустиш се и бавиш собом. Осим тога у нашим парним купатилима осећа се црквена атмосфера. Јавна купатила су већа по површини плафона, предност имају и због топлоте, мириса, влажности и светлости, као да се мисли распршују и ослобађаш се свих брига“, објашњава блогерка.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
