Шта је реалност, а шта фикција у Нетфликсовој серији о руској шпијунки In from the cold

In from the Cold, 2022 / Netflix
Аутори серије својски су се потрудили да реконструишу Москву из 90-их, а не само ангажују руске глумице. Али да ли им је све пошло за руком?

На Нетфликсу се појавила серија In from the cold на вечито актуелну тему сукоба између Русије и Америке, чија радња се притом већим делом одвија у Шпанији. Управо у овој земљи агент ЦИА проналази, чинило би се, обичну Американку Џени која је тамо дошла са ћерком на такмичење у уметничком клизању. Али Џени није увек била обична Американка. Некада је под именом Ана Шепот радила за КГБ и ликвидирала непријатеље Русије, виртуозно овладавајући њиховом свешћу, па чак и спољним изгледом. У данашње време у Мадриду се дешава серија убистава, која подсећају на Анин стил ликвидације. Сада агент ЦИА уз њену помоћ треба да открије починиоца.

Серија In from the cold је фикција у сваком смислу, мада у њој постоји део реалности. То није чиста измишљотина као „Црвено усијањеˮ, али ни пародијски приказ живота и карактера Русије какав се може видети у серији „Убити Ивˮ. Аутори су веома озбиљно схватили свој посао и својски се потрудили да реконструишу епоху 90-их у Русији. Није им, ипак, све пошло за руком. Сазнајте који су плусеви и минуси ове америчке серије.

(+) Руски језик без акцента  

Џени глуми Маргарита Левијева, рођена у Лењинграду, која је са 11 година емигрирала са родитељима у САД, где је изградила глумачку каријеру. Једна од њених скоријих већих улога је и серији „Хронике Тајмс Сквераˮ са Џејмсом Франком.  Џени, односно Ању Шепот, у младости игра руска глумица Стасја Милославска. С обзиром да флешбекови у деведесете године практично заузимају половину серије, улога Милославске заједно са Левијевом, која није заборавила руски, може се назвати главном. Још једна кључна руска глумица је Аљона Хмељницка. У америчком пројекту добила је улогу наставнице Шепотове, која ће, наравно, утицати и на причу савремене Џени.

(-) Митови о шпијунима и издајницима   

Основно питање је како је Ања Шепот, која поседује изузетне шпијунске квалитете, успела да постане обична америчка жена и да по свој прилици већ од почетка 2000-их живи сасвим просечан живот. Кључни одговор може се наћи тек на самом крају серије, очигледно најављујући могући наставак. Али у почетку ову необичну причу агент ЦИА објашњава једноставно и прагматично: економија је пропала, агенти више нису били приоритет власти, и „када је Русија попустила стисак, Шепот је пронашла шансу за слободуˮ. Притом јунакиња Аљоне Хмељницке пред крај серије признаје да су је осудили за велеиздају и прогнали у Сибир, који тада већ одавно није био место за прогонство.

(+) Атмосфера деведесетих

Руски део серије In from the cold дешава се у Москви током зиме 1994. године, о чему сведочи и црвени, и заиста аутентичан, титл. Што се временске одреднице тиче, можемо се чак сложити са агентом ЦИА, дивљих 90-их власт можда заиста није имала много времена за спољну политику.

Већ у првом флешбеку Ања Шепот иде на рејв журку у напуштеној фабрици. Ту се окупља „златнаˮ омладина и она упознаје сарадника кинеске амбасаде. Не пије само вотку, него и шампањац. Све то уз музички саундтрек који подсећа на групу „Технологијаˮ, популарну тих година. Одлично су стилизовани и Ањини костими, која воли комбинезоне и комплете са панталонама у стилу „милитариˮ, а такође и одећа других ликова. Стил јунакиње подсећа на „Кет ˮиз култног филма Алексеја Балабанова „Братˮ (доступан на Нетфликсу), што је верна копија реалности у Русији деведесетих.

(-) Московски метро и још понешто  

Иако су аутори покушали да некако пренесу атмосферу руских деведесетих, пали су на истом месту као и већина страних филмаџија који снимају филм о Русији, а Москву познају у најбољем случају преко студија у Бугарској. In from the cold је у потпуности снимљен у Мадриду, где се одвија главна радња везана за садашњост. Али ипак, аутори нису могли да избегну приказивање руског престоничког метроа. Што је штета, јер свако ко је посетио руски метро може да примети да су те сцене снимљене или у студију или су коришћени прелазни кадрови из неког европског или чак њујоршког метроа, посебно када се ради о подземним пролазима.

Принтови на зидовима по мотивима легендарних мозаика Александра Дејнеке нису посебно успели.

(+/-) Уређење ентеријера  

Ентеријеру станова такође није посвећена довољна пажња као, на пример, у серији HBO „Чернобилˮ. Истина је да се радња тамо одвија 1986. године, а овде 1994. године. Али треба признати да се за тих осам година већина позносовјетских ентеријера није променила. У флешбековима се конкретно појављују два стана: службени стан Ање Шепот и стан њене породице који се појављује у последњој епизоди. Први од њих је урађен чак прилично солидно. Ту су, на пример, у кухињи постављене лимене кутије са натписима (без грешака) „геркулесˮ (врста овсених пахуљица) и „мукаˮ (брашно), што су важни предмети ентеријера. Док други изгледа као обичан европски стан, скромно опремљен намештајем типа IKEA, али са обавезним тепихом на зиду одмах код улаза, због чега породични сусрет у Москви оставља утисак стереотипне извештачености.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“