Више од четири деценије након премијере Норштејновог ремек-дела, његово визуелно приповедање и даље је многима неразумљиво. Треба га гледати изнова и изнова да бисте га разумели.
Препуна мистерије и мудрости „Бајка над бајкама“ (1979) није баш просечан анимирани филм. То је 29-минутна медитација о усамљености, губитку и еволуцији живота, са мешавином стварних и надреалних елемената.
Једна од руских најцењенијих драмски списатељица, Људмила Петрушевска, била је коаутор сценарија за „Бајку над бајкама“. Норштејново ремек-дело освојило је бројне престижне међународне награде, а 1984. на Олимпијском фестивалу уметности у Лос Анђелесу, проглашено је најбољим анимираним филмом свих времена.
Норштејн је назив „Бајка над бајкама“ позајмио из истоимене песме турског песника Назима Хикмета, чија је поезија преведена на више од педесет језика, укључујући и руски.
У „Бајци над бајкама“ свет се посматра кроз широм отворене, тужне, уплашене очи малог, сивог вука, који нас води кроз ову сложену причу. Доминантан лајтмотив читаве приче је чувена руска успаванка која упозорава да по расплакану децу долази сиви вук и одвлачи их у шуму.
На први поглед, „Бајка над бајкама“ је чврсто сашивен „пачворк“ састављен од разних метафора и личних успомена, као што су мала девојчица која прескаче вијачу, жена која пере веш, песник са харфом, капљица која се слива низ лист, укусне, црвене јабуке које падају на бео снег...
То је такође и песнички осврт на болне ране из Другог светског рата које тешко да ће икада бити зацељене. Јуруј Норштејн је рођен у Москви 1941. године. Сећања на разорни рат одувек су га пратила.
Једна од најснажнијих сцена из Норштејновог анимираног филма је она у којој жене са својим мужевима плешу уз дивне звуке танга „Варљиво сунце“, док, већ следећег тренутка, оне остају саме, а њихови вољени партнери одједном бивају затечени испред стрељачког вода. Рат је кривац што су колоне војника заувек нестале у мраку. Јадне жене би само биле извештене о томе да су њихова браћа, мужеви и синови убијени у борбама...
„Сви ми имамо своје времеплове. Они који нас враћају у прошлост су сећања. А они који нас вуку напред су снови,“ сматра Херберт Велс. У својој „Бајци над бајкама“, Јуруј Норштејн, жива легенда руске анимације, измешао је слојеве сећања и снова како би подстакао мир и наду. Норштејн је гуру анимације који не користи компјутерску графику у својим филмовима. Један од његових филмова „Јежић у магли“, био је најбоље рангиран према анкети спроведеној 2003. године на Лапута фестивалу анимације у Јапану, где је 140 аниматора из читавог света бирало најбоље анимиране филмове у историји.
Стварајући „Бајку над бајкама“, Норштејн је користио више слојева стаклених плоча како би постигао неконвенционалне тродимензионалне ефекте. И успео је! „Бајка над бајкама“ је као ретровизор који одваја наратора од болне прошлости. Слике детињства, са великим надама и горким разочарењима, помажу гледаоцима да се повежу са причом са универзалном и хуманистичком привлачношћу. Да би додао аутентичност, Норштејн је у својој анимацији користио документарне снимке ватре, воде и снега. Супернатуралистички оквири, супротстављени мање-више познатој природи света, помогли су да „Бајка над бајкама“ постане ручно рађено визуелно ремек-дело.
Музика у анимираном филму служи као одскочна даска да подстакне мудрост. Тријумфални Моцарт илуструје епизоде радости и среће, док се трагични Бах чује у сценама разочарења, усамљености и очаја. У „Бајци над бајкама“ све је промишљено до последњег детаља – застрашујући звукови, сабласне слике, пролазни одсјаји и тачке изненадне, дрхтаве светлости. У Норштејновој ретроградној визији света, дефинитивно има мало светла на крају тунела и осећаја припадности.
„Бајку над бајкама“ можете погледати овде
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
