4 разлога да погледате филм „Петрови у грипу“ Кирила Серебреникова

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! 

Трочлана породица Петрови је болесна. Један по један оболевају од грипа, а ово је прича о томе шта се дешава људима када им је ум помућен грозницом. Не пропустите овај филм!

1. Заснован на бестселеру

Написан неколико година пре пандемије Ковид-19, дебитантски роман Алексеја Саљникова „Петрови у грипу и око њега“ из 2016. постао је хит у Русији. 

Док многи савремени писци у својим књигама обично радњу смештају у далеку прошлост, Саљников је одабрао недавно постсовјетско окружење, а за ликове сасвим обичне људе. Руски читаоци били су задивљени живахном радњом и модерном атмосфером са носталгичном совјетском привлачношћу. 

Ево заплета: Непосредно пред Нову годину, породица Петров се разбољева, али за разлику од нашег недавног глобалног карантина, Петрови, тако болесни од грипа, морају да иду на посао, да се припреме за празнике и да воде сина на дечју забаву за Нову годину. Али док се њихова тела крећу, њихови умови су далеко у сновима изазваним болешћу.

2. Грип у филму је надреалистичан

Филм урања гледаоце у искривљени ум људи који су болесни од грипа. Искуство је психоделично, а фантазмагорични снимци нас воде у њихове умове помућене грозницом. 

Један од главних ликова, господин Петров, узима лекове којима је давно истекао рок трајања – и који му не снижавају телесну температуру, већ га увлаче у читав вртлог чудних ситуација. Чини се да његово тело и његов ум делују одвојено у мутним сценама које се стално мењају. 

Његов син такође добија грип, али не сме да пропусти новогодишњу забаву на којој ће моћи да ужива у разним посластицама. У мислима, отац Петров путује у прошлост и себе види као дечака који присуствује истој забави. Његова црно-бела сећања оживљавају совјетску стварност, пијаног Деда Мраза, па чак и хладноћу Сњегурочкине руке... 

Највише изненађује лик мајке и супруге, госпође Петрове. Иначе скромну и понизну библиотекарку, грип претвара у вампирицу... 

„Ово је неки врста грипа која нас урања у дубоко чудну и узнемирујућу верзију стварности“, пише критичар Rotten Tomatoes-а.

3. „Најрускији“ филм који се појавио последњих година

Иако надреалистичан, филм је и даље веома реалистичан. Свака сцена из филма могла би да буде постер руског живота, а сценографија и костими су педантно осмишљени. 

У пригушеним тоновима филм приказује суморни регионални град Јекатеринбург, бљузгавицу и снег децембра, новогодишњу празничну вреву, стан са таписеријама на зиду и малу кухињу, као и прашњаву библиотеку. Чак је и стари аутобус са мрзовољним путницима апсолутно истинит.

4. Одлична глумачка екипа и екранизација једног од најталентованијих руских редитеља

У филму су ангажовани велики мајстори глуме. Госпођу Петрову игра Чулпан Хаматова, а господина Петрова харизматични Семјон Серзин. Такође, у филму је приказана кратка, али смела улога Јулије Пересиљд, прве глумице која је путовала у свемир. 

Неколико глумаца у филму признало је да је понуда коју су добили од Кирила Серебреникова да се придруже глумачкој постави била она која се не одбија. Иако је надалеко познат као водећи позоришни редитељ, Серебреников је такође признати филмски стваралац. 

Његови филмови се често приказују на најпрестижнијим филмским фестивалима: „Изигравати жртву“ освојио је Гранд при на Римском филмском фестивалу 2006. године; „Издаја“ је номинована за Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу 2012; док су „Студент” и „Лето” премијерно приказани на Филмском фестивалу у Кану 2016. и 2018. „Петрови у грипу” је био трећи филм Серебреникова који је премијерно приказан у Кану.