Прославу Нове године 1. јануара у Русију је донео Петар I. Пре тога се славио 1. септембар или 14. септембар по старом календару. Поморски народ, који насељава обале Белог и Баренцовог мора, као и обале Северне Двине, скептично се односио према тој новини и наставио је да дочекује Нову годину по старим обичајима. Данас је то једини етнос у Русији који долазак Нове године наставља да слави 14. септембра.
Тога дана у Архангељску се одржава вашар, приређују се концерти и фестивали поморске културе. Главни обичај на овај празник је спуштање у воду запаљеног светионика уз звук звона. У прошлости, када би видели светлост овог светионика на води, Помори су знали да је стигла Нова година. Иначе, према поморском календару, 14. септембра 2022. године почеће 7.531. година.
Нова година код овог сибирског народа (који живи у Јакутији, Краснојарском крају и Бурјатији) назива се Мучун и слави се почетком јуна. Мучун значи „време када се земља обнављаˮ. Управо у то време Евенки су се окупљали на једном месту и правили планове за следећу годину.
Прослава почиње обредом чишћења „Икенипкеˮ, који има 6 фаза, и завршава се колом „Јохарјоˮ. На тим географским ширинама Нова година пада баш за време белих ноћи и зато прослава траје неколико дана.
Занимљиво је да на реци Колими у Магаданској области (Далеки исток) Евенки обележавају Нову годину на дан летње равнодневице и празник називају Хебденек. Почиње већ у 5 сати ујутро!
Староседеоци Чукотке долазак Нове године славе у најдужој ноћи у години, између 21. и 22. децембра, на зимску краткодневицу. Чукотска Нова година се назива Пегити, „шарено окупљањеˮ. Назив је везан за уздизање истоимене ритуалне звезде, познате у савременој астрономији као Алтаир.
За време празника људи певају и плешу у разнобојној одећи око ватре. Пегити увек треба дочекати са позитивним мислима и тада ће вам читава следећа година донети само радост.
Народи Русије који исповедају будизам обележавају долазак Нове године по свом календару. Цаган Сар (или Сагалган, код алтајских народа Чага Бајрам) преводи се као „бели месецˮ и пада на крај јануара - почетак марта различитих година. У неким рејонима у којима традиционално живе ови народи први дан будистичке Нове године званично је нерадни дан.
Ово је породични празник и обичај је да се тада посећују рођаци са поклонима. Главно послужење су крофнице „борцокиˮ у облику животиња уз лепе жеље за будућност.
Код Тувинаца који су такође будисти Нова година се назива Шага, што значи „препородˮ. Смисао празника је отприлике исти. С обзиром да се датум израчунава по месечевом календару, код различитих народа може пасти на различите дане због разлике у временским зонама. На пример, 2022. године Шага је била 1. фебруара, а Цаган Сар 2. фебруара.
Многи туркијски народи Русије славе Навруз, дан пролећне равнодневице, источну Нову годину. Сматра се да се тог дана рађа ново сунце. Пре празника обичај је да се сређује кућа и да се припрема много (веома много!) укусне хране, којом гостољубиви народи госте сваког намерника: плов, шурпа, посластице – све се припрема у огромним количинама.
Навруз се у Русији увек слави богато. То је весео догађај са плесом, песмама и источњачким колоритом. Не обележава се само у националним републикама, него и практично у свим великим градовима у којима живе туркијски народи.
Ненци су номадски народ који живи иза поларника. Многи међу њима и данас се баве узгојем ирваса и чувају обичаје предака. За њих нова година не почиње 1. јануара, него 7. јануара. Управо тог дана по правилу се завршава поларна ноћ и појављује се сунце. И овај завршетак „великог мракаˮ, како га они називају, сматра се за почетак следеће године. Обележава се молитвама и честиткама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
