Колико се пута слави Нова година у Русији?

Сви становници Русије славе Нову годину 1. јануара, затим и други пут 14. јануара, по старом календару. А затим и различити народи обележавају овај празник најмање још ШЕСТ ПУТА... 

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! 

Помори: 14. септембра

Прославу Нове године 1. јануара у Русију је донео Петар I. Пре тога се славио 1. септембар или 14. септембар по старом календару. Поморски народ, који насељава обале Белог и Баренцовог мора, као и обале Северне Двине, скептично се односио према тој новини и наставио је да дочекује Нову годину по старим обичајима. Данас је то једини етнос у Русији који долазак Нове године наставља да слави 14. септембра.

Тога дана у Архангељску се одржава вашар, приређују се концерти и фестивали поморске културе. Главни обичај на овај празник је спуштање у воду запаљеног светионика уз звук звона. У прошлости, када би видели светлост овог светионика на води, Помори су знали да је стигла Нова година. Иначе, према поморском календару, 14. септембра 2022. године почеће 7.531. година.

Евенки: прва недеља јуна

Нова година код овог сибирског народа (који живи у Јакутији, Краснојарском крају и Бурјатији) назива се Мучун и слави се почетком јуна. Мучун значи „време када се земља обнављаˮ. Управо у то време Евенки су се окупљали на једном месту и правили планове за следећу годину.

Прослава почиње обредом чишћења „Икенипкеˮ, који има 6 фаза, и завршава се колом „Јохарјоˮ. На тим географским ширинама Нова година пада баш за време белих ноћи и зато прослава траје неколико дана.

Занимљиво је да на реци Колими у Магаданској области (Далеки исток) Евенки обележавају Нову годину на дан летње равнодневице и празник називају Хебденек. Почиње већ у 5 сати ујутро!

Чукчи: 22. децембра

Староседеоци Чукотке долазак Нове године славе у најдужој ноћи у години, између 21. и 22. децембра, на зимску краткодневицу. Чукотска Нова година се назива Пегити, „шарено окупљањеˮ. Назив је везан за уздизање истоимене ритуалне звезде, познате у савременој астрономији као Алтаир.

За време празника људи певају и плешу у разнобојној одећи око ватре. Пегити увек треба дочекати са позитивним мислима и тада ће вам читава следећа година донети само радост.

Бурјати, Калмици, Тувинци: обично фебруар

Народи Русије који исповедају будизам обележавају долазак Нове године по свом календару. Цаган Сар (или Сагалган, код алтајских народа Чага Бајрам) преводи се као „бели месецˮ и пада на крај јануара - почетак марта различитих година. У неким рејонима у којима традиционално живе ови народи први дан будистичке Нове године званично је нерадни дан.

Ово је породични празник и обичај је да се тада посећују рођаци са поклонима. Главно послужење су крофнице „борцокиˮ у облику животиња уз лепе жеље за будућност.

Код Тувинаца који су такође будисти Нова година се назива Шага, што значи „препородˮ. Смисао празника је отприлике исти. С обзиром да се датум израчунава по месечевом календару, код различитих народа може пасти на различите дане због разлике у временским зонама. На пример, 2022. године Шага је била 1. фебруара, а Цаган Сар 2. фебруара.

Башкири, Татари, народи Дагестана: 21. марта

Многи туркијски народи Русије славе Навруз, дан пролећне равнодневице, источну Нову годину. Сматра се да се тог дана рађа ново сунце. Пре празника обичај је да се сређује кућа и да се припрема много (веома много!) укусне хране, којом гостољубиви народи госте сваког намерника: плов, шурпа, посластице – све се припрема у огромним количинама.

Навруз се у Русији увек слави богато. То је весео догађај са плесом, песмама и источњачким колоритом. Не обележава се само у националним републикама, него и практично у свим великим градовима у којима живе туркијски народи.

Ненци: 7. јануара

Ненци су номадски народ који живи иза поларника. Многи међу њима и данас се баве узгојем ирваса и чувају обичаје предака. За њих нова година не почиње 1. јануара, него 7. јануара. Управо тог дана по правилу се завршава  поларна ноћ и појављује се сунце. И овај завршетак „великог мракаˮ, како га они називају, сматра се за почетак следеће године. Обележава се молитвама и честиткама.