5 нових МУЗЕЈА који су у Москви отворени за време пандемије

Музей Павла и Сергея Третьяковых / Юлия Захарова, Марк Серый / tretyakovgallery.ru
Самоизолација, социјална дистанца и ношење маски нису спречили отварање ових установа културе.

1. Фонд Ruarts (17. априла 2021. године)

Приватна фондација Ruarts, коју је 2003. године основала колекционарка и мецена Маријана Сардарова, помаже развој савремене уметности у Русији. У њеној колекцији налази се велики број дела совјетске незваничне уметности из послератног периода, као и савремена руска уметност, од Леонида Сокова и Олега Целкова до Андреја Филипова и Алексеја Луке.

На пролеће 2021. године она је отворила нови петоспратни културни простор, конструисан по пројекту архитектонског атељеа Atrium. Посетиоца очекују не само галерије, него и библиотека, образовни центар, књижара и кафе.

Изложбе фондације су разноврсне: они излажу како сопствену колекцију, тако и друге пројекте, као што је изложба посвећена ташни Lady Dior, коју су различити уметници редизајнирали.

2. ГЕС-2 (отворен 4. децембра 2021. године)

Један од најзанимљивијих догађаја у савременој уметности Русије било је отварање уметничког простора дома културе у згради бивше електране, коју је реконструисао архитекта Ренцо Пјано. Џиновска индустријска конструкција од стакла и метала подигнута је почетком XX века и сада изгледа актуелније него икад.

Зграду је откупио олигарх Леонид Михаљсон за своју Фондацију савремене уметности V-A-C. Четири унутрашња нивоа заузимају галерије, просторије за радионице и предавања, биоскоп, ресторан, продавница, библиотека и канцеларије. Осим зграде, фондација је обновила и оближњи кеј на обали реке Москве, креирајући зоне за одмор и простор за public art.

3. Музеј криптографије (21. децембра 2021. године)

Ово је први научно-технолошки музеј у Русији посвећен криптографији, комуникацији, математици и сродним дисциплинама. Поставка говори о историји технике шифровања и средстава за пренос информација, пратећи развој комуникације од древних времена до данас. Истражује се и питање криптографије у епохи дигитализације.

Музеј је врло савремен и у изложбеном простору се налази велика количина мултимедијалних, интерактивних и забавних садржаја и VR-технологија. Једна инсталација омогућава посетиоцима да направе сопствени дигитални токен NFT, фотографију са AR маском заштићену технологијом блокчејна.

И мада су циљна публика новог музеја ученици од 13 до 17 година, његова поставка може бити занимљива и одраслима, јер говори о потпуно неочекиваним страницама криптографије и њеном учешћу у геополитици.

4. Музеј Булгакова (27. децембра 2021. године)

Нови простор Музеја Булгакова отворен је у некадашњем стану писца на адреси Улица Бољшаја Пироговскаја бр. 35а. У тој кући он је живео од 1927. до 1934. године са својом другом женом Љубов Белозјорском и, између осталог, радио на свом познатом роману „Мајстор и Маргаритаˮ, док је сам стан описао у новели „Псеће срцеˮ.  

Кућа је споменик културне баштине и иза фасаде коју је совјетска власт реконструисала крије се вила из XIX века. Стан писца су за време СССР-а заузимале комуналне и рејонске службе, од одржавања лифтова до одржавања зграда, и она је била у лошем стању. Осим тога, после промене распореда просторија лучни пролаз који је водио у пишчеву радну собу је зазидан. Било је потребно преко шест година да се простор реконструише и изложба отвори.

У суштини музеј има три дела: ходник, радну собу и собу у којој су биле трпезарија и спаваћа соба. У музеју се могу чути снимци сећања савременика о Булгакову, могу се видети оригинални рукописи и меморијални предмети писца.

5. Музеј Павла и Сергеја Третјакова (29. јануара 2022. године)

Нови музеј у структури Третјаковске галерије отворен је поводом 190-годишњице од рођења његовог оснивача Павла Третјакова. Музеј се налази у кући која је припадала московској трговачкој породици Третјаков од краја XVIII века. У њој су рођени и неко време живели Павел и његов брат Сергеј, познати колекционари и хуманисти.

Третјакови су били значајни индустријалци, њихов породични бизнис је еволуирао од трговине и откупа лана до прераде и продаје текстила и оснивања мануфактуре за прераду лана. Мултимедијална поставка говори не само о Павлу и Сергеју, него и о роду Третјакових и учешћу његових представника у јавном и културном животу Русије у другој половини XIX и првој половини XX века.

У музеју су реконструисани меморијални „кабинетиˮ Третјакових, у којима се налазе слике, скулптуре, књиге, намештај и свакодневни предмети из њихове породичне колекције. Такође, једном годишње овде ће се мењати изложба слика коју су браћа сакупила, а данас се чувају у Третјаковској галерији и Пушкиновом музеју у Москви. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“