Приватна фондација Ruarts, коју је 2003. године основала колекционарка и мецена Маријана Сардарова, помаже развој савремене уметности у Русији. У њеној колекцији налази се велики број дела совјетске незваничне уметности из послератног периода, као и савремена руска уметност, од Леонида Сокова и Олега Целкова до Андреја Филипова и Алексеја Луке.
На пролеће 2021. године она је отворила нови петоспратни културни простор, конструисан по пројекту архитектонског атељеа Atrium. Посетиоца очекују не само галерије, него и библиотека, образовни центар, књижара и кафе.
Изложбе фондације су разноврсне: они излажу како сопствену колекцију, тако и друге пројекте, као што је изложба посвећена ташни Lady Dior, коју су различити уметници редизајнирали.
Један од најзанимљивијих догађаја у савременој уметности Русије било је отварање уметничког простора дома културе у згради бивше електране, коју је реконструисао архитекта Ренцо Пјано. Џиновска индустријска конструкција од стакла и метала подигнута је почетком XX века и сада изгледа актуелније него икад.
Зграду је откупио олигарх Леонид Михаљсон за своју Фондацију савремене уметности V-A-C. Четири унутрашња нивоа заузимају галерије, просторије за радионице и предавања, биоскоп, ресторан, продавница, библиотека и канцеларије. Осим зграде, фондација је обновила и оближњи кеј на обали реке Москве, креирајући зоне за одмор и простор за public art.
Ово је први научно-технолошки музеј у Русији посвећен криптографији, комуникацији, математици и сродним дисциплинама. Поставка говори о историји технике шифровања и средстава за пренос информација, пратећи развој комуникације од древних времена до данас. Истражује се и питање криптографије у епохи дигитализације.
Музеј је врло савремен и у изложбеном простору се налази велика количина мултимедијалних, интерактивних и забавних садржаја и VR-технологија. Једна инсталација омогућава посетиоцима да направе сопствени дигитални токен NFT, фотографију са AR маском заштићену технологијом блокчејна.
И мада су циљна публика новог музеја ученици од 13 до 17 година, његова поставка може бити занимљива и одраслима, јер говори о потпуно неочекиваним страницама криптографије и њеном учешћу у геополитици.
Нови простор Музеја Булгакова отворен је у некадашњем стану писца на адреси Улица Бољшаја Пироговскаја бр. 35а. У тој кући он је живео од 1927. до 1934. године са својом другом женом Љубов Белозјорском и, између осталог, радио на свом познатом роману „Мајстор и Маргаритаˮ, док је сам стан описао у новели „Псеће срцеˮ.
Кућа је споменик културне баштине и иза фасаде коју је совјетска власт реконструисала крије се вила из XIX века. Стан писца су за време СССР-а заузимале комуналне и рејонске службе, од одржавања лифтова до одржавања зграда, и она је била у лошем стању. Осим тога, после промене распореда просторија лучни пролаз који је водио у пишчеву радну собу је зазидан. Било је потребно преко шест година да се простор реконструише и изложба отвори.
У суштини музеј има три дела: ходник, радну собу и собу у којој су биле трпезарија и спаваћа соба. У музеју се могу чути снимци сећања савременика о Булгакову, могу се видети оригинални рукописи и меморијални предмети писца.
Нови музеј у структури Третјаковске галерије отворен је поводом 190-годишњице од рођења његовог оснивача Павла Третјакова. Музеј се налази у кући која је припадала московској трговачкој породици Третјаков од краја XVIII века. У њој су рођени и неко време живели Павел и његов брат Сергеј, познати колекционари и хуманисти.
Третјакови су били значајни индустријалци, њихов породични бизнис је еволуирао од трговине и откупа лана до прераде и продаје текстила и оснивања мануфактуре за прераду лана. Мултимедијална поставка говори не само о Павлу и Сергеју, него и о роду Третјакових и учешћу његових представника у јавном и културном животу Русије у другој половини XIX и првој половини XX века.
У музеју су реконструисани меморијални „кабинетиˮ Третјакових, у којима се налазе слике, скулптуре, књиге, намештај и свакодневни предмети из њихове породичне колекције. Такође, једном годишње овде ће се мењати изложба слика коју су браћа сакупила, а данас се чувају у Третјаковској галерији и Пушкиновом музеју у Москви.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
