Зашто би требало да прочитате роман „Бризбејнˮ Јевгенија Водолазкина? 

Sergei Karpukhin/TASS; Plough Publishing House, 2022
У овом врлом новом свету снови често остају снови и не остваре се. Међутим, свако треба да пронађе смисао живота упркос околностима, а у томе му може помоћи ова књига. 

 „Кад речи утихну, музика почиње.ˮ Овај афоризам који се приписује многим познатим личностима (али га је највероватније написао Хајнрих Хајне) савршено описује роман „Бризбејнˮ. Један од најпопуларнијих руских писаца већ је стекао углед на Западу са својих неколико ранијих дела преведених на многе језике.  

Сваки Водолазкинов роман у Русији је велики догађај 

Јевгениј Водолазкин је филолог и стручњак за староруску књижевност, студент совјетског академика Дмитрија Лихачова. После много година истраживања руског средњег века, посебно средњовековне књижевности и летописа, Водолазкин је ушао на велика врата у руску књижевност својим романом „Лаврˮ. То је прича о средњовековном јуродивом („лудом Христа радиˮ), која је свом аутору зарадила надимак „руски Умберто Екоˮ. 

У роману „Соловјов и Ларионовˮ студент истражује живот генерала Ларионова, белогардијског официра из руског Грађанског рата. Соловјов одлази на Крим како би присуствовао конференцији посвећеној животу Ларионова и на необичан, али занимљив начин њихове се судбине преплићу... 

Још једно изузетно дело, роман „Авијатичарˮ, је постмодернистичка прича о затворенику из совјетског Гулага који је залеђен у оквиру једног експеримента, а затим враћен у живот 90-их година. Како ће он реаговати на нову реалност у свом родном граду у којем му је све непознато, чак и мириси? 

Потресни заплет

Главни јунак романа „Бризбејнˮ Глеб Јановски је познати виртуоз на гитари. На врхунцу своје каријере губи способност да свира због Паркинсонове болести. Схватајући да убрзо неће моћи више да наступа, покушава да се сети свог живота и сачува сећања која би ускоро могла да избледе.  

Драга сећања на совјетску Украјину и његову баку, детињство у Кијеву, младост и студије у Лењинграду, живот у студентском дому, сусрет са вољеном женом и губитак осећаја велике домовине после распада Совјетског Савеза... Нашавши се у Немачкој, Глеб се присећа најлепших тренутака у животу. Изгледа као да је свуда био, осим можда у Бризбејну у Аустралији, где је некада сањао да отпутује.   

„Роман сасвим сигурно нема никакве везе са градом Бризбејномˮ, каже Јевгениј Водолазкин. „Бризбејн је симбол одласка са друге стране земаљске кугле, циљ начињен од снова, од напора, који је, наравно, недостижан.ˮ

Будући у средњим годинама, Глеб мора да призна да је све што је раније било нестало и да научи да настави даље, проналазећи нови смисао у животу...

Филозофски став о времену и смислу живота

На неки начин сваки Водолазкинов роман говори о времену. „Бризбејнˮ показује да време заправо не постоји, него да је оно што постоји тренутак садашњости који треба проживети у потпуности. Шта виртуоз на гитари сада може да пронађе? Глеб није имао децу, а сада, када се разболео, изненада упознаје талентовану 13-годишњу девојчицу Веру. Она је пијанисткиња... и има рак.  

Дубоко посвећени музици, њих двоје почињу заједно са свирају. Постају врло блиски због својих болести и у музици виде уточиште док прилазе крају живота. Планирају да заједно одрже последњи концерт...

Одушевљени романом, критичари су га назвали најмузикалнијом књигом руске књижевности. Магија Водолазкиновог талента дешава се на нивоу идеја и заплета, али и на нивоу речи и звукова. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“