7 чаробних предмета из руских бајки (ФОТО)

• Очекујемо вас на Телеграм каналу https://t.me/ruskarec
• Сви наши текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У славним руским бајкама често се појављују различити чаробни предмети који помажу главним јунацима. Неки од њих подсећају на савремене електронске уређаје. На неким можете видети удаљене крајеве света, други вам показују куда треба да идете, док вас трећи чак наводе на плес. 

Перо жар-птице 

Жар-птица са својим блиставим перјем је један од главних јунака света руских бајки. Она се појављује као орнамент у руским традиционалним занатима, као и у руској позоришној уметности. Била је чак симбол Песме Евровизије у Русији 2009. године. 

Слика И. Билибина

Public domain

Ова птица има многе магијске способности, међу којима се посебно издваја исцелитељска моћ. И зато је у бајкама она предмет жеља многих јунака. Међутим, заправо не морате поседовати читаву птицу, довољно је набавити једно њено светлеће перо. У неким причама јунак чак не може да држи перо без рукавица, јер би се опекао. 

Осим за лечење, перо се такође може користити као извор светлости и топлоте. А на крају се претвара у злато. Веома корисна стварчица!

Жива и мртва вода 

У већини митологија вода обично симболизује живот. У словенским бајкама вода, међутим, може бити не само „живаˮ, него и „мртваˮ. Жива и мртва вода заједно делују тако да враћају јунака у живот. Притом је најпре потребно попрскати пострадалог мртвом, а затим живом водом. 

Мртва вода такође може да затвара ране и саставља делове теле (да, у бајкама се понекад описују таква чудесна исцељења).  Познати истраживач фолклора Владимир Проп је објаснио да мртва вода симболизује погребни обред и да окончава процес умирања. Након тога жива вода јунака враћа у живот.

Слика И. Билибина

Public domain

Ако би се рањена особа најпре попрскала живом водом, она би отворила очи, али би и даље била рањена и на крају би умрла. 

Самосвирајуће гусле 

Руске гусле су најважнији музички инструмент руског фолклора. Чак и богатири свирају на њима! Њих ипак не треба мешати са српским гуслама. Руске гусле су сасвим другачије и више подсећају на цитру или лиру.

Пермская государственная художественная галерея

Назив гусле потиче од речи „гуслаˮ у значењу струна и „гудетиˮ у значењу свирати на жичаном инструменту. У руским епским песмама често се спомињу гусле које саме свирају или „самогудиˮ. Оне јунацима помажу да савладају непријатеље. Покрећу се помоћу команде (Гусле, свирајте!) и чине да свако у њиховој близини заигра и не може да престане. У једној легенди овакве гусле помажу да се ослободи Марија Искусница (Вешта Марија) из заточеништва у којем је држи подводни цар. У другој причи оне чине да се обичан пастир ожени царевом ћерком коју осваја својом свирком. 

Сребрни тањирић и јабука

У словенским бајкама често се спомињу чаролије са јабуком. Сребрна тацна и јабука чине нешто слично као данашњи смартфони. На пример, могу људима да покажу особе и догађаје који се налазе негде далеко. Ова магија функционише сасвим једноставно. Довољно је рећи: „Котрљај се, котрљај, јабуко, по сребрном тањирићу и покажи ми градове и пољаˮ (или нешто друго по жељи). 

Дранишникова В./Диафиљм, 1984

Мач-кладенац 

А сада нешто о јуначком чаробном оружју. Реч „кледанецˮ има заједнички корен са руском речју за благо и са глаголом стављати. Такође, неки научници истичу повезаност ове речи са латинским „gladius”, што је такође једна врста мача. 

Руски музеj

У неким причама се истиче да су мач-кладенац богатири извукли из хумке или гроба и на тај начин је ово оружје повезано са натприродним моћима света мртвих. 

А помоћу овог мача јунаци могу да савладају Змаја Горинича, цара Огњеног Штита и друга зла бића.  

Столњак који се сам поставља 

То је столњак који по команди сам послужује доручак, ручак или ужину. На руском се назива „скатерть-самобранкаˮ. Назив потиче или од глагола узимати (брать) или од речи за декорисану тканину (браная). 

И. Семјонов/Диафильм, 1967

Заправо, сва храна на столњаку потиче из света мртвих, где ничег не недостаје. Зато овај столњак најчешће користе ликови као што су Баба Јага или деца коју заробе чудовишта. 

Нешто слично се спомиње и у старим европским бајкама у облику чаробног сточића. 

Совјетски писци научне фантастике браћа Стругацки на ироничан начин су креирали пародију на столњаке из бајке. 

Клупко 

У руским бајкама постоји и пандан GPS навигацији у облику магичног клупка. Када јунак бајке пита где треба да иде, често му одговоре: „Иди не знам кудаˮ. А клупче вуне му помаже да стигне на ово необично место. Котрљајући се, оно показује прави пут. То је најчешће био загробни свет у којем су скривена отета деца. 

Стољаров Р./Диафильм, 1980

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!