Руски Север на платнима руских сликара

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

„Суров је Север, и није нимало предусретљив, али мене нешто вуче да идем тамо. Опет ћу отићи до Леденог океана, да видим велике и јаке људе“, написао је почетком 20. века сликар Василиј Перепљотчиков. 

Такозвани Руски Север почиње од обала Северног леденог океана и непроходних шума Архангелске области и протеже се скоро до Санкт Петербурга. Северна престоница се и поред свог географског положаја не третира као Руски Север, вероватно због изразитог западноевропског колорита.

У ненасељена подручја Руског Севера одлазили су монаси склањајући се од овоземаљских брига. Поред тога, у северну луку Архангелск из целе земље је транспортовано дрво, а такође восак и крзно, да би се одатле све то извозило у Европу. Транспорт робе је преусмерен на Балтик тек у првој половини 18. века, када је основан Санкт Петербург и када су после Северног рата (против Шведске) Руској империји припојени Рига и Ревел (данас Талин).

1. Иван Шишкин. „На дивљем северу“, 1890.

Иван Шишкин/Кијевска галерија слика

2. Лав Лагорио. „Северни пејзаж“, 1872.

Лав Лагорио/Уметнички музеј „И. П. Пожалостин“, Рјазањ

3. Исак Левитан. „На северу“, 1896.

Исак Левитан

4. Архип Куинџи. „Ладошко језеро“, 1873.

Архип Куинџи/Државни Руски музеј

5. Константин Коровин. „На Северу“, 1899.

Константин Коровин

6. Архип Куинџи. „Север“, 1879.

Архип Куинџи/Третјаковска галерија

7. Константин Коровин. „Мурманска обала“, 1894.

Константин Коровин

8. Архип Куинџи. „На острву Валаам“, 1873.

Архип Куинџи/Третјаковска галерија

9. Михаил Нестеров. „Соловки“, 1917.

Михаил Нестеров

10. Константин Коровин. „Архангелска лука на Двини“, 1894.

Константин Коровин

11. Василиј Верешчагин. „Унутрашњост дрвеног храма Петра и Павла у Пичуги“, 1894.

Василиј Верешчагин/Државни Руски музеј

12. Константин Коровин. „Поток Светог Трифона у Печенги“, 1894.

Константин Коровин/Третјаковска галерија

13. Валентин Серов. „Рибарски бродови у Архангелску“, 1894.

Валентин Серов

14. Аполинариј Васњецов. „Кирило-Белозерски манастир“, 1915.

Аполинариј Васњецов

15. Константин Коровин. „Архангелск“, 1897.

Константин Коровин

16. Михаил Нестеров. „Тишина“ 1903.

Михаил Нестеров/Третјаковска галерија

17. Иван Шишкин. „Бор на Валааму“, 1858.

Иван Шишкин/Уметничка галерија у Перму

18. Константин Коровин. „Село на северу Русије“, средина 1890-их

Константин Коровин

19. Василиј Верешчагин. „Северна Двина“, 1894.

Василиј Верешчагин

20. Василиј Верешчагин. „Изрезбарени стуб у трпезарији Петропавловског храма у селу Пичуги“, Вологодска губернија, 1894.

Василиј Верешчагин/Третјаковска галерија

21. Аполинариј Васњецов. „Северни крај“, 1899.

Аполинариј Васњецов/Државни Руски музеј

22. Михаил Нестеров. „Лисица“, 1914.

Михаил Нестеров/Третјаковска галерија

23. Николај Рерих. „Поморани. Јутро“, 1906.

Николај Рерих/Музеј уметности, Горловка

24. Аполинариј Васњецов. „Валдајски манастир“, 1901.

Аполинариј Васњецов

25. Василиј Перепљотчиков. „Насеље Порог на реци Вонгуди“, 1911.

Василиј Перепљотчиков

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!