Руски Север на платнима руских сликара

Лав Лагорио/ Уметнички музеј „И. П. Пожалостин“, Рјазањ
Крај нетакнуте дивље природе, поларне светлости и острвских манастира као магнет привлачи руске сликаре.

„Суров је Север, и није нимало предусретљив, али мене нешто вуче да идем тамо. Опет ћу отићи до Леденог океана, да видим велике и јаке људе“, написао је почетком 20. века сликар Василиј Перепљотчиков. 

Такозвани Руски Север почиње од обала Северног леденог океана и непроходних шума Архангелске области и протеже се скоро до Санкт Петербурга. Северна престоница се и поред свог географског положаја не третира као Руски Север, вероватно због изразитог западноевропског колорита.

У ненасељена подручја Руског Севера одлазили су монаси склањајући се од овоземаљских брига. Поред тога, у северну луку Архангелск из целе земље је транспортовано дрво, а такође восак и крзно, да би се одатле све то извозило у Европу. Транспорт робе је преусмерен на Балтик тек у првој половини 18. века, када је основан Санкт Петербург и када су после Северног рата (против Шведске) Руској империји припојени Рига и Ревел (данас Талин).

1. Иван Шишкин. „На дивљем северу“, 1890.

2. Лав Лагорио. „Северни пејзаж“, 1872.

3. Исак Левитан. „На северу“, 1896.

4. Архип Куинџи. „Ладошко језеро“, 1873.

5. Константин Коровин. „На Северу“, 1899.

6. Архип Куинџи. „Север“, 1879.

7. Константин Коровин. „Мурманска обала“, 1894.

8. Архип Куинџи. „На острву Валаам“, 1873.

9. Михаил Нестеров. „Соловки“, 1917.

10. Константин Коровин. „Архангелска лука на Двини“, 1894.

11. Василиј Верешчагин. „Унутрашњост дрвеног храма Петра и Павла у Пичуги“, 1894.

12. Константин Коровин. „Поток Светог Трифона у Печенги“, 1894.

13. Валентин Серов. „Рибарски бродови у Архангелску“, 1894.

14. Аполинариј Васњецов. „Кирило-Белозерски манастир“, 1915.

15. Константин Коровин. „Архангелск“, 1897.

16. Михаил Нестеров. „Тишина“ 1903.

17. Иван Шишкин. „Бор на Валааму“, 1858.

18. Константин Коровин. „Село на северу Русије“, средина 1890-их

19. Василиј Верешчагин. „Северна Двина“, 1894.

20. Василиј Верешчагин. „Изрезбарени стуб у трпезарији Петропавловског храма у селу Пичуги“, Вологодска губернија, 1894.

21. Аполинариј Васњецов. „Северни крај“, 1899.

22. Михаил Нестеров. „Лисица“, 1914.

23. Николај Рерих. „Поморани. Јутро“, 1906.

24. Аполинариј Васњецов. „Валдајски манастир“, 1901.

25. Василиј Перепљотчиков. „Насеље Порог на реци Вонгуди“, 1911.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“