Место за прогон или ризница Русије: Чаробни Сибир на сликарском платну

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У другој половини 16. века велики број Руса се доселио у Сибир. Прешавши преко „Камена“ (Уралских планина) царска војска и козачки одреди су почели полако али сигурно да се пробијају на исток.

Успут су оснивали мања утврђења која су касније прерасла у велике градове (као што су Иркутск и Јакутск). Од тада је прошло више од четири столећа, али овај бескрајни простор ни данас није довољно насељен и урбанизован.

Сибир је у доба Руске империје служио врховној власти као место за прогон политичких противника, учесника буна и устанака, и свакојаких револуционера и анархиста. Та пракса се задржала и у Совјетском Савезу све до почетка 1960-их.

Данас је Сибир ризница Русије. У њему се чувају залихе разноврсних руда, укључујући олово, платину, тресет, угаљ, бакар, гас, сребро и, наравно, „црно злато“, тј. нафту.

Николај Каразин. „Сибирски Козаци истражују нове земље“, 1891.

Аполинариј Васњецов. „Сумрак“, 1889.

Василиј Суриков. „Јермак Тимофејевич осваја Сибир“, 1895.

Клавдиј Лебедев. „Руси освајају нове земље“, 1904.

Константин Коровин. „Тајга на Бајкалу“, 1900.

Василиј Верешчагин. „Натпис на камену на реци Чусовој“, 1877.

Сергеј Милорадович. „Авакум у Сибиру“, 1898.

Григориј Чорос-Гуркин. „Номади у планинама Алтаја“, током 1920-их.

Николај Сверчков. „Великим Сибирским путем (у прогонство)“, 1883.

Николај Иванович Чевалков. „Чекајући скелу на Телецком језеру“, 1926.

Андреј Мартинов. „Река Селенга у Сибиру“, 1817.

Леополд Немировски. Језеро Бајкал. „Стена Мали Звоник у Песковитом заливу“. Током 1840-1850-их.

Григориј Чорос-Гуркин. „Језеро Каракол“, 1916.

Григориј Чорос-Гуркин. „Језеро планинских духова (Дени-Дер)“, 1910.

Аполинариј Васњецов. „Сибир“, 1894.

Викентиј Трофимов. „Река Иртиш“, 1928.

Григориј Чорос-Гуркин. Кан Алтај, 1912.

Андреј Мартинов. „Никољски манастир на језеру Бајкал“, 1806.

Леополд Немировски. „Преноћиште у шуми на Охотском путу“, 1856.

Григориј Чорос-Гуркин. „Околина Улале“, 1900.

Василиј Суриков. „Стари Краснојарск“, 1914.

 Дмитриј Каратанов. „Пејзаж“, 1930.

Михаил Омбиш-Кузњецов. „Сибирски нафташи“, 1980.