Како се у руском језику појавио израз „смотати усну“ (закатать губу)?

Kira Lisitskaya (Photo: Moodboard, Imagebroker /Global Look Press; Unsplash)
Да ли овај израз има арапско порекло или се тајна крије у староруском ђевреку? Постоји неколико објашњења.

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Онима који живе на постсовјетском простору лако је да замисле следећу сцену: Негде између рафова са чоколадицама и чипсом стоји дете и једва суздржава плач. Оно је на ивици хистерије, јер би хтело да добије и чоколаду и чипс, а вероватно неће добити ни једно ни друго. Поред њега стоји мајка која, покушавајући да заустави навалу дечјих жеља, нервозно каже: „Шта ти пада на памет? Смотај усну!“  Можете ли да замислите израз на детињем лицу? Тужне окице, искривљена уста и мало истурена доња усна, коју, по мајчином мишљењу, дете треба да „смота“.

Тако бисмо могли да илуструјемо фразу „смотати усну“ која се у руском језику употребљава када неко снажно жели нешто што тешко може добити или је нереално очекивати да се оствари.

Верзија о арапском пореклу  

Прво тумачење изнео је лингвиста Николај Вашкевич, који је у руском фразеологизму видео арапско порекло. Његово објашњење своди се на то да је фраза заправо позајмљена из страног језика, а не изворно руска. Фразеолошки калк потиче од староарапског израза са значењем „не стварати илузије“/„не очекивати много“.

Први део оригиналног израза أعجوبة преводи се као „оно што се неком допада“, а други као „утврдити се“, али прочитано у супротном смеру заправо значи „изгубити“ (арапско писмо се чита здесна налево, а прочитано је у овом случају слева надесно, на европски начин). На крају је фраза преведена као „утврдити се у ономе што ти се допада, али то изгубити“, односно „јако пожелети, али изгубити“. То нас већ доводи до етимолошког објашњења за израз „смотати усну“. Али откуд ту уопште усна?

Кулинарска верзија  

Према другом тумачењу, израз се најпре појавио у кулинарству, а ту већ постоји директна веза са усном. Само то није она усна на коју ви мислите. Израз је везан за печење „калача“ или такозваног „хлеба са дршком“ који се у Русији припремао још у средњем веку од пшеничног брашна. Староруска брза храна била је округлог облика, као ђеврек, али са задебљањем које се називало „усна“ (рус. губа) и тањим делом који се називао „дршка“ (и служио за држање).

Задебљали део калача домаћица је засецала ножем како би се боље испекао и да не би пукао. Овај засек би развукла и у њега насула шећера, ораха, меда или слично. Затим би „уснуˮ затворила и „калач“ стављала на печење. То је био првобитни смисао израза „смотати усну“. Међутим, временом је он почео да се користи како би се описала жеља за нечим тешко достижним. Можда због тога што калач, свеже печени бели хлеб, није свако могао себи да приушти. Калачи су, поред чаја, били показатељи благостања.

Развући усну (Раскатать губу)

Временом се у руском језику појавио низ фраза, пословица и изрека по значењу сродних са изразом „смотати усну“. Ово су неке од њих: „Пустить слюну“ (дословно: „балавити“, сањати о нечем недостижном), „На чужой каравай рот не разевай“(дословно: „на туђ хлеб не зијај“  у значењу не лакоми се на туђе), „Не разевай роток на чужой кусок“ (дословно: „Не отварај уста на туђи залогај“ у истом значењу), „Губа не дура“ (дословно: „усна није будала“ у значењу он није луд, зна шта ваља).  

Али ако се усна може смотати, може се и размотати или развући, зар не? А такав израз такође постоји у руском језику. „Развући усну“ значи „понадати се у нешто“, истина, са конотацијом „пожелети превише“. Ова фраза често се заправо може чути као одговор уместо обичног „не“. Зато у суштини није важно да ли сте усну развукли или смотали, у руском језику то ће значити једно те исто.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“