„Народни плес“, Михаил Володин
„Вихор“, Филип Маљавин, 1906.
Третјаковска галерија / Public DomainИмпресиониста Маљавин је материјализовао енергију плеса. Његов плес простих жена у сарафанима јарких боја заузима цело платно и као да ће у следећем тренутку изаћи изван његових граница.
„Код фонтане“, Кузма Петров Водкин, 1906.
Третјаковска галерија / Public DomainАутор „Купања црвеног коња“ је такође био опчињен магијом плеса и народног кола. Слика „Код фонтане“ је мањих размера. На њој су приказане девојке како плешу у већ препознатљивом стилу – са воденим бојама, прозирне текстуре и лакоће.
„Коло“, Наталија Гончарова, 1910.
Музеј историје и уметности, Серпухов / Public DomainЈедна од кључних фигура руске авангарде, Наталија Гончарова је приказала руску културу кроз призму схватања карактеристичних за почетак 20. века.
„Плес међу мачевима“, Хенрих Семирацки, 1881.
Третјаковска галерија / Public DomainИнспирисан путовањем у Рим, сликар је сам измислио овај антички мотив. „Плес међу мачевима“ је насликан у духу позног академизма. Крајем 19. века је један број критичара, нарочито передвижника, доживљавао ово дело као „коров“ у уметности, као нешто чега се треба ратосиљати. Па ипак, умањена верзија ове слике је била најскупље платно Семирацког аукцијске куће Sotheby's 2011. године, када је продата за 2.980.000 долара.
„Стари балет“, Константин Сомов, 1923.
Приватна колекција / Public DomainУ царској Русији је балет одражавао сав сјај и сву моћ руске империје и био је једно од најважнијих наслеђа руског двора. Сцена представе коју је приказао Сомов је из Дантеове „Божанствене комедије“ и говори о трагичној љубави Франческе да Римини према брату сопственог мужа. После успеха у Њујорку ово платно је продато на аукцији 1926. године и више од једног столећа се сматрало да је изгубљено, све до 2020. године, када се поново појавило на аукцији.
„Коло у селу“, Алексеј Саврасов, 1873-1874.
Public domainКоло је сакрални плес источних Словена. Играло га је цело село у разним ситуацијама – на свадби, просидби, у призивању кише, на почетку и крају жетве, итд. Саврасов је на својим платнима овековечио руско село, па је природно што није заобишао ни ову тему.
„Аргентинска полка“, Казимир Маљевич, 1911.
Приватна колекција / Public domainБрзу и живахну полку су у почетку плесали само представници аристократских кругова. Затим се полка, као и кадрил, проширила и у народу, и постала је можда и најтипичнији руски плес. Маљевич је „народну“ полку приказао у народској стилистици, тј. по угледу на фолклорну уметност.
„Народни плес“, Михаил Володин.
Као одани члан КПСС-а, Володин је омиљени мотив руског плеса пренео међу раднике-трудбенике који су градили социјализам.
„Балетска гардероба. Пахуљице“, Зинаида Серебрјакова, 1923.
Руски музеј / Public domainСеребрјакова је створила читаву серију слика на тему балета иза кулиса, тј. није посветила пажњу самом балету, него празничној и узбудљивој атмосфери балетских гардероба. Стилистика завиривања и документалности је њен омиљени уметнички поступак.
„Жаба-принцеза“, Виктор Васнецов, 1918.
Третјаковска галерија / Public domainВиктор Васњецов је у Русији познат као главни илустратор руских бајки. Штавише, руске бајке се и замишљају управо онако како их је приказао Васњецов. Он је жабу-принцезу приказао у тренутку када престаје да буде жаба, тј. добија свој првобитни изглед и плеше на празнику.
„Игранка“, Константин Коровин, 1936.
Приватна колекција / Public domainКоровин је током 1930-их сликао сеоске пејзаже по сећању, јер је био принуђен да живи изван Русије. Носталгија га је подстакла да створи читаву серију слика посвећених руској природи, руским „тројкама“ (запрегама), празницима и, наравно, сеоским игранкама.
„Народни плес“, Фјодор Сичков, 1911.
Public domainМасленица је словенски празник завршетка зиме, а народни плес је био његов неодвојиви елемент исто као и печење палачинки и спаљивање страшила од сламе.
„Трговачки бал“, Иван Куликов, 1899.
Спомен кућа – Музеј академика сликарства И. С. Куликова, Муром / Public DomainБалови су били веома популарни у трговачким круговима 19. века. За разлику од чувених аристократских балова царске Русије, где су могли присуствовати само племићи, улаз на балове трговачког сталежа је био слободан, тј. трговци су давали одређено учешће, а сви остали су могли да уђу ако купе улазницу, која, додуше, није била јефтина. За те балове је била карактеристична разноликост сталежа, од високог друштва руске културе до имућних чиновника и странаца. Због тога је и атмосфера била веселија.
„Руски плес“, Борис Смотров, 2003.
Борис Смотров је наглашавао националну тематику, имитирајући стил лубок. Његов приказ у једној равни подсећа на јорган са шареним пачворк дезеном необузданих, јарких боја.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу