Плес на платнима руских сликара

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Вихор“, Филип Маљавин, 1906.

Импресиониста Маљавин је материјализовао енергију плеса. Његов плес простих жена у сарафанима јарких боја заузима цело платно и као да ће у следећем тренутку изаћи изван његових граница.

„Код фонтане“, Кузма Петров-Водкин, 1906.

Аутор „Купања црвеног коња“ је такође био опчињен магијом плеса и народног кола. Слика „Код фонтане“ је мањих размера. На њој су приказане девојке како плешу у већ препознатљивом стилу – са воденим бојама, прозирне текстуре и лакоће.

„Коло“, Наталија Гончарова, 1910.

Једна од кључних фигура руске авангарде, Наталија Гончарова је приказала руску културу кроз призму схватања карактеристичних за почетак 20. века.

„Плес међу мачевима“, Хенрих Семирацки, 1881.

Инспирисан путовањем у Рим, сликар је сам измислио овај антички мотив. „Плес међу мачевима“ је насликан у духу позног академизма. Крајем 19. века је један број критичара, нарочито передвижника, доживљавао ово дело као „коров“ у уметности, као нешто чега се треба ратосиљати. Па ипак, умањена верзија ове слике је била најскупље платно Семирацког аукцијске куће Sotheby's 2011. године, када је продата за 2.980.000 долара.

„Стари балет“, Константин Сомов, 1923.

У царској Русији је балет одражавао сав сјај и сву моћ руске империје и био је једно од најважнијих наслеђа руског двора. Сцена представе коју је приказао Сомов је из Дантеове „Божанствене комедије“ и говори о трагичној љубави Франческе да Римини према брату сопственог мужа. После успеха у Њујорку ово платно је продато на аукцији 1926. године и више од једног столећа се сматрало да је изгубљено, све до 2020. године, када се поново појавило на аукцији.

„Коло у селу“, Алексеј Саврасов, 1873-1874.

Коло је сакрални плес источних Словена. Играло га је цело село у разним ситуацијама – на свадби, просидби, у призивању кише, на почетку и крају жетве, итд. Саврасов је на својим платнима овековечио руско село, па је природно што није заобишао ни ову тему.

„Аргентинска полка“, Казимир Маљевич, 1911.

Брзу и живахну полку су у почетку плесали само представници аристократских кругова. Затим се полка, као и кадрил, проширила и у народу, и постала је можда и најтипичнији руски плес. Маљевич је „народну“ полку приказао у народској стилистици, тј. по угледу на фолклорну уметност.

„Народни плес“, Михаил Володин

Као одани члан КПСС-а, Володин је омиљени мотив руског плеса пренео међу раднике-трудбенике који су градили социјализам.

„Балетска гардероба. Пахуљице“, Зинаида Серебрјакова, 1923.

Серебрјакова је створила читаву серију слика на тему балета иза кулиса, тј. није посветила пажњу самом балету, него празничној и узбудљивој атмосфери балетских гардероба. Стилистика завиривања и документалности је њен омиљени уметнички поступак.

„Жаба-принцеза“, Виктор Васњецов, 1918.

Виктор Васњецов је у Русији познат као главни илустратор руских бајки. Штавише, руске бајке се и замишљају управо онако како их је приказао Васњецов. Он је жабу-принцезу приказао у тренутку када престаје да буде жаба, тј. добија свој првобитни изглед и плеше на празнику.

„Игранка“, Константин Коровин, 1936.

Коровин је током 1930-их сликао сеоске пејзаже по сећању, јер је био принуђен да живи изван Русије. Носталгија га је подстакла да створи читаву серију слика посвећених руској природи, руским „тројкама“ (запрегама), празницима и, наравно, сеоским игранкама.

„Народни плес“, Фјодор Сичков, 1911.

Масленица је словенски празник завршетка зиме, а народни плес је био његов неодвојиви елемент исто као и печење палачинки и спаљивање страшила од сламе.

„Трговачки бал“, Иван Куликов, 1899.

Балови су били веома популарни у трговачким круговима 19. века. За разлику од чувених аристократских балова царске Русије, где су могли присуствовати само племићи, улаз на балове трговачког сталежа је био слободан, тј. трговци су давали одређено учешће, а сви остали су могли да уђу ако купе улазницу, која, додуше, није била јефтина. За те балове је била карактеристична разноликост сталежа, од високог друштва руске културе до имућних чиновника и странаца. Због тога је и атмосфера била веселија.

„Руски плес“, Борис Смотров, 2003.

Борис Смотров је наглашавао националну тематику, имитирајући стил лубок. Његов приказ у једној равни подсећа на јорган са шареним пачворк дезеном необузданих, јарких боја.