Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:
Храм Успења Пресвете Богородице је подигнут у 15. веку. Пројектовао га је Аристотел Фиораванти као главни храм руске државе. Неколико столећа је он служио као верски центар православне Русије, где су велики кнезови узвођени на трон, где су крунисани цареви и императори. Овде су устоличавани руски митрополити и патријарси од 14. до 17. века, и овде су њихове гробнице. После револуције 1917. године Успенски храм је претворен у музеј.
Храм светог архангела Михаила је подигнут почетком 16. века. Пројектовао га је Алојзио Нови, такође италијански архитекта. Чим се Русија ослободила од вишевековног татарско-монголског јарма велики кнез Иван III је ујединио све руске земље и почео да гради овај храм са циљем да подигне углед Москве као нове престонице. Архангелски храм је уједно и гробница московских великих кнезова. Пред одлазак у рат велики кнезови и цареви су се у овом храму молили светом арханђелу Михаилу, покровитељу кнезова у њиховим ратним подвизима.
Благовештенски храм су крајем 15. века подигле руске архитекте из Пскова, придржавајући се веома старих традиција руске верске архитектуре (за разлику од друга два кремаљска храма која су касније пројектовали Италијани). Храм је посвећен празнику Благовести, радосне вести коју је Арханђео Гаврило јавио Деви Марији да ће родити Сина Божијег. Вековима је храм коришћен као лична капела великих московских кнезова и царева.
Погледајте сада фотографије архитектуре у стилу „стаљинског ампира“ које је Михаил Розанов направио у Москви.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу