Прве снимке градских пејзажа начинио је на старом дрвеном „Кодаку“ и картонском „Пиониру“ кућне израде. После завршене школе упутио се на фронт Совјетско-финског рата, а затим Другог светског рата. У Лењинградском одељењу новинске агенције ТАСС почео је да ради педесетих година прошлог века.
„Родио сам се 1921. године. Сећам се велике поплаве 1924. године, али и времена НЕП-а и пијаца препуних хране на Сеном тргу, коњске запреге која јури дрветом поплочаним Невским и Вознесенским проспектом“, говорио је он. Упамтио је и Лењинград под блокадом и 9. август изузетно тешке 1942. године, када је у Филхармонији симфонијски оркестар извео Седму симфонију Дмитрија Шостаковича која је касније добила назив „Лењинградска“.
Фотографије Наровљанског представљају покушај бележења промене епоха и аутентичног неужурбаног живота града. Снимци који су били далеко од идеалних, односно оних какве је прописивала совјетска званична фотографија, откривају истинско мајсторство и јединствени рукопис.
Лењинград ујутру
Беле ноћи, Дворски мост, 1958.
Сфинга испред Академије уметности, 1963.
Јутро на Јекатеринском каналу, 1958.
Беле ноћи, 1966.
Фонтанка, 1950‑е
Аничков мост, 1965.
Лављи мост зими, 1960-те
Демонстрација експеримента са Фукоовим клатном у музеју
Исакијевски сабор, 1960-е
Без назива, 1960-е
Сфинга зими, 1975.
Лењинов трг, 1980-е
Изложба фотографија Иље Наровљанског „Романтика Петербурга од четрдесетих до осамдесетих година двадесетог века“ отворена је 12. априла у музејско-изложбеном центру РОСФОТО и моћи ће да се види до 22. маја.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу