Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:
Иван Аргунов: Портрет непознате сељанке, 1784.
Бивши кмет, уметник Иван Аргунов, сликао је, између осталог, и портрете царске породице, али се ипак усудио да ода пошту својим коренима и наслика девојку у народној ношњи са врло занимљивим обликом кокошника (традиционалне женске капе).
Алексеј Венецијанов: Пролеће. На орању, 20-их година XIX века
Један од првих руских сликара који се у свом стваралаштву бавио темом сеоског живота био је Алексеј Венецијанов. На његовој најпознатијој слици приказана је девојка у народној ношњи коју чине кошуља и сарафан (дуга хаљина) са појасом. На глави носи једну врсту кокошника. Девојка је боса, као античка богиња, мада су сељанке на орању пре носиле лапте (обућу плетену од коре младог дрвећа).
Непознати уметник: Сељанка са кокошником
Ова сељанка као да је сишла са слике Венецијанова. Она такође на себи има кошуљу и сарафан, као и најједноставнију варијанту кокошника.
Алексеј Венецијанов: Захарка, 1825.
Сеоски дечак на овој слици на глави има капу-мурмолку са заврнутом ивицом од крзна.
Василиј Суриков: Бољарка Морозова, 1884—1887.
Најразличитији кафтани, мараме, бунде, топле блузе и други одевни предмети за зиму могу се видети на историјској слици Сурикова.
Николај Јарошенко: Сељак у шуми, 1880.
Пример мушке сељачке ношње. Мушкарац на себи има летњи кафтан („зипун“), а на ногама лапте врпцом везане око белих повеза, који су служили уместо чарапа. Оно што носи на глави није енглески цилиндар, него руска народна капа „гречишник“.
Виктор Васњецов: Госпођица, 1884.
На овом портрету стилизованом тако да подсећа на давно доба најпознатији сликар сижеа бајки Виктор Васњецов приказао је веома занимљиву капу. Девојка носи високи „једнороги“ кокошник, богато окићен перлама, а преко њега је пребачен такозвани „убрус“, платно извезено орнаментима.
Виктор Васњецов: Жаба-принцеза, 1918.
Руска ношња имала је велики број различитих врста горњих делова одеће са дугим рукавима, који су понекад досезали чак до пода („опашењ“). Притом су се руке провлачиле кроз специјалне прорезе, понекад одмах код рамена. Таква одећа описана је у сцени из бајке о жаби-принцези, којој из чаробних рукава излећу лабудови.
Виктор Васњецов: Летећи ћилим, 1880.
Иван-царевић из бајке такође има дуге рукаве са прорезима за руке. Ова варијанта одеће назива се „ферјаз“.
Клавдиј Лебедев: Бољарска свадба, 1883.
Разноврсност богатих свечаних одора код бољара: бунде, кафтани, крзнени огртачи. Свим женама је глава обавезно покривена, а невеста носи кокошник украшен везом са дугим изатканим „убрусом“ пребаченим преко њега. Док младожења уз сатенски кафтан носи усправни оковратник - „огрлицу“, украшен бисерима.
Василиј Суриков: Портрет Наталије Фјодоровне Матвејеве, 1909.
Кокошници су били невероватно разноврсни. Њихов облик и величина разликовали су се чак и у суседним областима Русије. Зато су уметници пуно пажње поклањали овом женском украсу за главу. Девојка на Суриковљевој слици носи венац од бисера. Фином траком од бисера девојке су обично везивале плетеницу или пунђу.
Константин Маковски: Млада госпођа и Госпођица са кокошником
Сликар Константин Маковски израдио је огроман број портрета бољарских кћери и жена са најразличитијим „крунама“. На слици лево дама носи „кичку“, свечану капу удатих жена, док десно можемо видети празнични кокошник.
Константин Маковски: Госпођица поред прозора, 90-их година XIX века
Ова дама седи са преслицом не како би радила, него да покаже да је добра домаћица и да зна ручне радове. Ипак, њена богата одежда указује на то да очекује важне госте који ће вероватно доћи да је просе. Она носи кокошник-кресту и свечани „опашењ“ са широким и дугим рукавима.
Константин Маковски: За чајем, 1914.
Још једна свечана варијанта кокошника.
Михаил Нестеров: Девојка са кокошником. Портрет М. И. Нестерове, 1885.
Нестеров је свом моделу ставио тајновити кокошник са бисерним „велом“.
Михаил Нестеров: Визија дечака Вартоломеја, 1889-90.
На историјској слици о будућем Сергеју Радошењком Нестеров је приказао мушку народну ношњу. Дечак носи рубашку „косоворотку“ (коси оковратник је потребан како крстић не би испадао за време пољских радова), појас и панталоне слободног кроја увучене у високе чизме.
Андреј Рјабушкин: Недељни дан, 1889.
Уметник је приказао неколико ношњи људи који се враћају са недељне црвене службе. Десно видимо имућног бољара у зимском кафтану или „кожуху“. Девојка у центру носи кратки крзнени „шугај“ преко дугог топлог „опашења“ са низом дугмади. Младић лево има богато украшен кафтан и огртач са оковратником.
Андреј Рјабушкин: Госпођица из XVII века, 1903.
Ова висока крзнена капа називала се „горлатна шапка“. Носили су је и мушкарци и жене у Русији, али само из имућних и угледних породица. Бољарска ћерка носи „шубку“, што је врста зимске бунде са прорезима за руке. Дланове је склонила у крзнени муф.
Иља Рјепин: Принцеза Софија Алексејевна годину дана после затварања у Новодевичји манастир, за време погубљења стрелаца (јединице наоружане ватреним оружјем у XVI и XVII веку) и мучења све њене послуге 1698. године (1879)
Чланови царске породице носили су одећу истог кроја као и бољари. Али тканине су биле скупоценије, а украси и дугмад од драгог камења. Да се ради о затвореници на принцези можемо видети само по распуштеној неуредној коси и неспокојном изразу лица.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
