Главни празник у православном календару је Васкрс, који прославља Васкрсење Христово. У Русији се слави чак много више од Божића.
Руси воле Васкрс из много разлога. Између осталог, он означава крај дугог поста и почетак правог пролећа (тада обично падају први топли дани у години). За овај празник су такође везани многи обичаји дубоко укорењени у народу. Људи фарбају и украшавају јаја на различите креативне начине, пеку васкршњи колач кулич и припремају васкршњу посластицу пасху. У суботу пред Васкрс људи долазе у цркву да освештају јаја и колач, који ће се јести наредног јутра.
Поред Васкрса постоји још дванаест важних празника које прославља Руска православна црква.
XVI-XVII век
Музеј ПсковаРођење Пресвете Богородице, мајке Исуса Христа, прославља се 21. септембра. Девет месеци раније, 9. децембра, прославља се Зачеће свете Ане. Веома дуго света Ана и свети Јоаким нису имали деце и зачеће се догодило када су посетили свету земљу Јерусалима.
Још један празник посвећен мајци Исуса Христа пре његовог рођења прославља улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм. Маријини родитељи довели су је у храм у Јерусалиму да се захвале Богу што им је подарио дете.
За разлику од католика, православни хришћани овај празник славе 7. јануара. Ова разлика је везана за промену календара до које је у Русији дошло после револуције 1917. године. Након тога се Божић током много година славио тајно, јер је совјетска власт забранила религију и све религијске празнике. Уместо тога, покушали су да уведу масовну прославу Нове године.
У савременој Русији Божић се и данас слави мирно, обично у уском кругу породице и пријатеља и обично без поклона (који се дарују за Нову годину). С обзиром да је део новогодишњих празника, нерадни је дан, после којег убрзо следе радни дани, па људи користе последње дане одмора да се заиста опусте.
19. јануара широм Русије се слави Исусово крштење. У то доба године обично је веома хладно. Постоји чак и израз „богојављенски мразеви“. Према обичају, током ноћи уочи Богојављења и током читавог наредног дана људи зарањају у ледену воду у отвору на леду који се назива „Јордан“ и често има облик Часног Крста. Овај чин симболизује Христово крштење.
Прослава увођења у храм Исуса Христа пада на 15. фебруар по новом календару и обично се обележава великом свечаном литургијом у црквама и посебно лепом звоњавом. Данас се овај празник не слави тако масовно у Русији као некада. Верници одлазе у цркву или само обележавају овај дан (избегавајући да раде тешке послове). Али, у Старој Русији био је то велики дан и људи су памтили догађаје који су се тад догодили. „То се догодило на Богојављење“ или „недељу дана пре Богојављења“ су изрази које и данас можете чути од старијих Руса.
Овај празник слави најаву арханђела Гаврила Пресветој Богородици о предстојећем рођењу Исуса Христа. Један од омиљених празника у Русији слави се 7. априла. Велики број икона и цркава посвећен је овом дану.
Воздвижење Часног Крста православни хришћани славе 27. септембра. Празник обележава проналазак Часног Крста. Према легенди, пронашла га је царица Јелена, мајка цара Константина, око 300. године нове ере. Приликом ископавања пронађени су Пећина Гроба Господњег и три крста. Који од њих је крст распећа Исуса Христа утврђено је тако што су крстови положени на мртваце, од којих је само један оживео. Крст је такође излечио болесну жену. Овај празник такође слави освећење Храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму. Руски верници на овај празник обично држе свеноћно бдење (што значи да не спавају, него се моле читаву ноћ) и поштују строг пост.
На руском овај дан се назива Дан Свете Тројице. Педесетица значи да се слави 50 дана после Васкрса. Самим тим, празник не пада на исти дан сваке године. Ове године (2022) слави се 12. јуна, јер је Васкрс 24. априла. Света Тројица је једна од најзначајних религијских представа у Русији. Ово свенародно поштовање одражава чувена икона Андреја Рубљова.
Недељу дана пре Васкрса слави се Христов улазак у Јерусалим. У литургијским књигама недеља пре Васкрса назива се недеља Цвећа. Док се на Западу слави као Палмина недеља, у Русији је то Врбова недеља. С обзиром да у Русији не расту палме, њене гране се замењују врбовим гранама која су у то време пуне пупољака. Зато на овај празник руске домове красе букети врбових грана.
Четрдесет дана посла Васкрсења Христ се узнео и вратио Богу у небеса. Овај дан се увек слави 40. дана после Васкрса и зато је покретни празни. Мада је ово велики празник, Руси радије славе недељу после Васкрса. Народни назив овог празника је Краснаја Горка (Црвено брдо). Посвећен је јављању Христа апостолу Томи осмог дана после Васкрсења. Руси тада обично посећују гробове рођака, доносећи васкршња јаја и делове колача који су остали после празника.
Празник Преображења посвећен је догађају када су се апостоли Петар, Јован и Јаков молили на планини и када се Христ преобразио пред њима, поставши као светлост. Овај празник се слави 19. августа и према руској народној традицији назива се Јабучни Спас. То је обично први дан када се могу брати јабуке и Словени су некад тим поводом приређивали велику прославу.
Успење Пресвете Богородице, 1392.
Третјаковска галерија28. августа Руска православна црква прославља Успење Пресвете Богородице. То није тужан догађај, јер хришћани верују да је Марија преминула мирно, без икакве патње. Цркве и манастири често су посвећени овом великом догађају. Руске иконе обично приказују све апостоле окупљене ради опроштаја од Богородице и њене сахране и Христа који држи Маријину душу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
