Сурова лепота и индустријски колорит: Урал на делима руских сликара  

Public domain
Урал је у Русији познат не само по својој суровој лепоти, него и као индустријски центар. Његов специфичан колорит привлачио је и руске сликаре. 
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

 „Миле зелене планине! Када сам тужан, у мислима одлазим у родне зелене планине и чини ми се да је и небо тамо више и јасније, и људи су тако добри, па и ја постајем бољи. Да, и опет ходам по тим планинама, пењем се на камене стрмине, силазим у дубоке јаруге, дуго седим поред планинаских извора, удишем чудесан планински ваздух, препун мириса планинских трава и цвећа, и без краја слушам како шапуће столетна шума...“ - овако је своје родне Уралске планине описивао руски писац Дмитриј Мамин-Сибирјак.

Урал је ризница Русије у којој се налазе огромне залихе природних ресурса. Ту се могу пронаћи готово сви елементи из Мендељејевљевог природног система. 

Није никакво чудо што су управо Уралске планине постале један од индустријских центара и најважнија металуршка база у земљи, где су од почетка XVIII века као печурке ницале фабрике. Локална индустрија била је један од значајних фактора који је допринео да Русија изађе као победник из неколико десетина ратова и конфликата у којима је учествовала. 

Аполинариј Васњецов: „Балада“, Урал, 1897. 

Аполинариј Васњецов: „Језеро у планинској Башкирији“, Урал, 1895. 

Владимир Казанцев: „На железничком стајалишту. Зимско јутро на Уралској железничкој прузи“, 1891. 

Аполинариј Васњецов: „Планинско језеро“, Урал, 1892. 

Алексеј Денисов-Ураљски: „Октобар на Уралу“

Аполинариј Васњецов: „Тајга на Уралу. Модра планина“, 1891. 

Аполинариј Васњецов: „Ноћ. Урал“

Аполинариј Васњецов: „Уралски пејзаж“, 1930.

Владимир Казанцев: „На Уралу“, 1888.

Георгиј Савицки: „Дотеривање радника у уралску фабрику“, око 1820. 

Аполинариј Васњецов: „Уралски пејзаж“, 1890-1891.

Василиј Рајев: „Уралска металуршка фабрика“, 1837.  

Аполинариј Васњецов: „Шума на планини Благодат. Средњи Урал“, око 1890. 

 Борис Иогансон: „У старој уралској фабрици“, 1937.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“