Сурова лепота и индустријски колорит: Урал на делима руских сликара  

Public domain
Урал је у Русији познат не само по својој суровој лепоти, него и као индустријски центар. Његов специфичан колорит привлачио је и руске сликаре. 
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

 „Миле зелене планине! Када сам тужан, у мислима одлазим у родне зелене планине и чини ми се да је и небо тамо више и јасније, и људи су тако добри, па и ја постајем бољи. Да, и опет ходам по тим планинама, пењем се на кемене стрмине, силазим у дубоке јаруге, дуго седим поред планинаских извора, удишем чудесан планински ваздух, препун мириса планинских трава и цвећа, и без краја слушам како шапуће столетна шума...ˮ - овако је своје родне Уралске планине описивао руски писац Дмитриј Мамин-Сибирјак.

Урал је ризница Русије у којој се налазе огромне залихе природних ресурса. Ту се могу пронаћи готово сви елементи из Мендељејевљевог природног система. 

Није никакво чудо што су управо Уралске планине постале један од индустријских центара и најважнија металуршка база у земљи, где су од почетка XVIII века као печурке ницале фабрике и заводи. Локална индустрија била је један од значајних фактора који је допринео да Русија изађе као победник из неколико десетина ратова и конфликата у којима је учествовала. 

Аполинариј Васњецов: „Баладаˮ, Урал, 1897. 

Аполинариј Васњецов: „Језеро у планинској Башкиријиˮ, Урал, 1895. 

Владимир Казанцев: „На железничком стајалишту. Зимско јутро на Уралској железничкој прузиˮ, 1891. 

Аполинариј Васњецов: „Планинско језероˮ, Урал, 1892. 

Алексеј Денисов-Ураљски: „Октобар на Уралуˮ

Аполинариј Васњецов: „Тајга на Уралу. Модра планинаˮ, 1891. 

Аполинариј Васњецов: „Ноћ. Уралˮ

Аполинариј Васњецов: „Уралски пејзажˮ, 1930.

Владимир Казанцев: „На Уралуˮ, 1888.

Георгиј Савицкиј: „Дотеривање радника у уралску фабрикуˮ, око 1820. 

Аполинариј Васњецов: „Уралски пејзажˮ, 1890-1891.

Василиј Рајев: „Уралска металуршка фабрикаˮ, 1837.  

Аполинариј Васњецов: „Шума на планини Благодат. Средњи Уралˮ, око 1890. 

 Борис Иогансон: „У старој уралској фабрициˮ, 1937.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“