Зашто Руси радо приређују венчања недељу дана после Васкрса?

Кирил Зиков/Moskva Agency
„Краснаја горка“ (буквално „Црвено брдо“) био је један од најважнијих празника старих Словена. Људи су тада славили своје богове, тражили животне партнере и сећали се предака.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Први недељни дан после православног Васкрса обично је пребукиран заказаним венчањима у руској матичној служби. Сазнајте зашто је овај дан тако популаран термин за склапање брака.

Паганско порекло

Некада је овај дан био пагански празник младих брачних парова, а касније је модификован у складу са хришћанском традицијом. У Русији се први недељни дан после Васкрса назива „Антипасха“ (што се може превести као „налик на Пасху“, односно Васкрс) или Томина недеља. Овај празник је посвећен сећању на догађај јављања Христа апостолу Томи који је одбио да верује у васкрсење док га није видео својим очима. Недеља која следи назива се Томина недеља. У то време црква поново почиње да служи обред венчања који је забрањен током поста (од Масленице до Васкрса). 

Празник Красјана горка је познат под још једним називом, као Љељник. Тачно порекло овог празника није познато, али познаваоци фолклора претпостављају да су на овај дан Словени славили Љељу, богињу цвећа, пролећа и младости. Различити народи имају различите датуме за овај празник, али обично пада на сам крај априла или првих дана маја. У то време у Русију стиже право пролеће, враћају се птице селице и цвета прво цвеће.

Неки познаваоци народне традиције такође тврде да су Словени на тај дан бирали најлепшу девојку као симбол Љеље. Она би седела на импровизованом престолу и посматрала прославу. За то, међутим, не постоје историјска сведочанства. Ипак, Краснаја горка је сигурно био један од најважнијих словенских празника, био је посвећен пролећу и означавао је почетак периода када су млади поново могли да се венчавају после дуге зиме. Смисао празника је био да се Мајка Земља пробуди из зимског сна, тако да неколико месеци касније људима може да донесе богате плодове.

Иначе, девојке и момци су овај празник користили за састанке. Остајање код куће на овај дан значило је лошу срећу. Многе девојке су такође гатале како би привукле младожењу. Словени су веровали да венчање у ово доба године доноси срећан породични живот.

Овај обичај се поштује и данас. Локалне градске власти чак организују тематске прославе за младе парове. На пример, у Москви људи се могу венчати на речном броду, у висећој гондоли изнад реке Москве, у планетаријуму или на чувеном ТВ торњу „Останкино“. Краснаја горка је други најпопуларнији датум за свадбе у руској престоници. Најпопуларнији је Дан града у септембру, а трећи по популарности Дан породице 8. јула.

Сећање на претке

Осим идеалног датума за венчања, „Краснаја горка“ има и други смисао. Недеља после овог дана повезивала се са сећањем на умрле. Словени су ово време називали Радоњицка недеља.

Понедељак и уторак су се називали Радоњица и тада је био обичај да се одлази на гробље. Среда се називала „сува“ и људи су одлазили у цркве дајући помен мртвима. Такође је на тај дан било забрањено сејати, јер се веровало да биљке неће расти. У четвртак људи су остављали нешто хране за преминуле сроднике у кући све до јутра. У петак се одржавао опроштајни ритуал паљењем сувих грана, тако да зли духови не могу да покваре будућу жетву. А у недељу људи су веселим песмама славили младенце.

Чак и данас, на празник Краснаја горка и током Радоњицке недеље у многим руским градовима се организују бесплатни аутобуси за посету гробљима.

Шта значи Краснаја горка?

Као што смо већ споменули, „Краснаја горка“ данас буквално значи Црвено брдо. Али, осим црвене боје, реч „красниј“ се користи да означи нешто лепо. Неки научници кажу да се вероватно ради о томе да су Словени истицали лепоту брда покривених првим пролећним цвећем. Међутим, горка се такође може односити како на брдо, тако и на гробну хумку. Неки познаваоци фолклора такође сматрају да су Источни Словени палили ватре на брдима у част богова. Коначно, постоји и претпоставка да су пагани за прославу просто бирали узвишења са „лепшим“ погледом на околину.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“