Шта значи руски фразеологизам: „Није за мачку сваки дан Масленица“

Kira Lisitskaya (Photo: Komsomolskaya Pravda/Global Look Press; Pixabay; Unsplash)
Руски језик има велики број популарних устаљених израза који одражавају културне специфичности руског народа. Ово је једна од њих. Иначе, Масленица је празнична недеља мрса пре почетка Васкршњег поста.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Могу ли да играм игрице, мама! – Не, мили, није за мачку сваки дан Масленица.

Ово је пример употребе наведеног идиома. У суштини то значи да све добре ствари имају крај.

Како је израз настао?

На руском се каже „Не все коту масленица“ (Не всјо коту масленица). А Масленица је словенски народни празник, недеља када се пеку палачинке, која симболизује крај зиме и долазак пролећа.

Овај празник се у Русији слави у великом стилу. Прослава траје недељу дана и обично је праћена обиљем укусне хране (међу којом предњаче палачинке) и пића. Али какве везе има мачка са Масленицом? Наравно да има, свака мачка се током ове недеље добро храни и добија много посластица, као и пуно млека. Укратко, то је вероватно најбољих недељу дана у току године за сваку руску мачку.

Изрека је заправо некада имала и наставак који је временом изашао из употребе, као нешто што се подразумева. Комплетна изрека гласила је: „Није за мачку сваки дан Масленица, доћи ће и Велики пост“.

Тако и јесте. После Масленице следи строги Васкршњи или Велики пост који траје 48 дана, све до Васкрса.

Према православним обичајима, пост се не односи само на уздржавање од хране животињског порекла, него и од лоших мисли и полних уживања, како би људи прочистили своје тело и дух и припремили се за Васкрс. Историјски, пост пада крајем зиме и почетком пролећа, јер су све залихе које су сељаци припремили претходне године за зиму до фебруара већ потрошене, па је требало смањити потрошњу хране док не стигну топлији дани. 

Зато је до краја зиме наступала оскудица како за људе, тако и за мачке! На српском језику постоји сличан израз, додуше, уз спомињање другог празника: „Није сваки дан Бадњи дан“.

Изрека  овековечена у руској књижевности

Ова изрека је истовремено наслов комада Александра Островског из 1871. године који је извођен у многим руским позориштима.

Духовита прича говори о богатом трговцу Јермилу Зотичу Ахову и његовом амбициозном управитељу Иполиту.

Обојица просе Агнију, скромну девојку без мираза, ћерку удовице. Јермил не сумња да ће Агнија изабрати њега и сматра да јој чини услугу нудећи јој брак. Међутим, она одлучује да се уда за Иполита, што је за Јермила потпуно неочекивано.

Јермил је бесан и јада се: зашто сиротиња не пузи крај његових ногу као у старо доба. На шта му Агнија одговара: „Ево зашто, Јермиле Зотичу, како руска пословица каже: 'Није за мачку сваки дан Масленица, јер ће ускоро доћи и Велики пост'“.

Она заправо хоће да каже да ништа није вечно, да чак и сиромашни људи имају понос и да се неће заувек клањати богатима и моћнима.

Када користе ову пословицу Руси заправо поручују једни другима да не треба заборавити да све добро има крај. Зато треба бити ментално спреман и на промену ситуације реаговати филозофски, истовремено памтећи да се и супротно може догодити, да после кише увек долази сунце.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“