На слици се види Петар у друштву патријарха, стрелаца и бољара, који су пред царем погнули главе у знак привржености и признања његове власти. Године 1689. он је преузео власт од принцезе Софије која је била регент за време Петрове и владавине његовог болесног брата Ивана.
Године 1693. Петар је посетио Архангелск, град који је крајем 17. века био главна поморска лука у земљи и једини „прозор у Европу“. Цар је толико био импресиониран изгледом правих поморских пловила да никако није могао да сиђе са палуба, помно проучавајући сваки детаљ. У конвоју страних бродова отиснуо се на својој јахти 300 миља у Бело море.
Петар је 1697. године кренуо на путовање по Европи. Том приликом највише се задржао у Холандији, где се упознао са основама бродоградње. По повратку у Русију Петар је основао Вороњешко бродоградилиште и почео да гради прве поморске бродове за Азовску флоту. Цар је позвао стране мајсторе и лично учествовао у почетку градње брода Гото предестинација (Божанско провиђење) са 58 топова, иначе првог руског линијског брода. Царев наум био је излазак на Црно море.
Да би спровео амбициозне планове у реформисању Русије Петру је био потребан квалификован кадар. Зато је децу из племићких породица слао на школовање у иностранство, пре свега, у области војног поморства и касније их сам испитивао и проверавао њихова знања. Лоше ђаке Петар је кажњавао и терао да раде као обични морнари.
Петар је спровео небројене реформе у земљи, између осталог наредио племићима да обрију браде и обукао их у европску одећу, а дамама дефинитивно обнажио рамена, на ша оне дуго нису могле да се навикну, верујући да таква мода није пристојна. Још једна новина били су пријеми, претече балова, необавезна окупљања племића на којима се дружило, плесало и забављало.
Петар Први је 1700. године ушао у дуготрајни рат против Шведске познат под именом Северни рат. 28. септембра 1708. године у близини села Лесна дошло је до крваве борбе, у којој је руска војска извојевала победу. Био је то један од корака на путу ка преокрету тока рата, пре свега зато што су Швеђани прекинули офанзиву на Москву.
Одуставши од напада на Москву Швеђани су се усмерили у правцу Украјине и у пролеће 1709. године опколили Полтаву. Током битке руска војска поразила је Швеђане који су бежали са бојног поља, а рањени краљ Карл Дванаести побегао на територију Османске империје. Победа у Полтавској бици постала је преломни тренутак у Северном рату, после чега је Петар само напредавао.
Битка код рта Гангут 1714. године слови као поморска Полтава. Била је то прва у историји Русије поморска победа руске флоте и дан-данас се слави као дан војничке славе.
За време Северног рата у Балтичком мору оперисали су шведски корсари (пирати са дозволом власти). Русија, Данска, Енглеска и Холандија удружили су снаге како би очистили Балтик од корсара и шведске флоте која их је штитила. Петар је представљен на палуби брода „Ингерманландија“ у друштву европских адмирала. Ксенија Карпенко,
После победе у Северном рату против Швеђана, 1721. године Петар је прогласио Руску империју и постао први руски цар који је понео титулу императора.
Изложба „30 слика из живота Петра Великог, 2022“, која се отвара 9. јуна моћиће да се погледа до 9. августа ове године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
