Поводом 350. годишњице од рођења првог руског императора: Како савремени сликари виде Петра Великог

„30 слика из живота Петра Великог, 2022“
Ове године прославља се 350-годишњица од рођења првог руског императора. Тим поводом савремени домаћи ликовни уметници пренели су на платно своје визије важних догађаја из живота Петра Великог. 

Иља Зоркин, Почетак самодржавља, 2022

На слици се види Петар у друштву патријарха, стрелаца и бољара, који су пред царем погнули главе у знак привржености и признања његове власти. Године 1689. он је преузео власт од принцезе Софије која је била регент за време Петрове и владавине његовог болесног брата Ивана.

Андреј Пјанковски, Упознавање са морем и спољном трговином, 2022

Године 1693. Петар је посетио Архангелск, град који је крајем 17. века био главна поморска лука у земљи и једини „прозор у Европу“. Цар је толико био импресиониран изгледом правих поморских пловила да никако није могао да сиђе са палуба, помно проучавајући сваки детаљ. У конвоју страних бродова отиснуо се на својој јахти 300 миља у Бело море.

Андреј Блиок, Вороњешко бродоградилиште, 2022.

Петар је 1697. године кренуо на путовање по Европи. Том приликом највише се задржао у Холандији, где се упознао са основама бродоградње. По повратку у Русију Петар је основао Вороњешко бродоградилиште и почео да гради прве поморске бродове за Азовску флоту. Цар је позвао стране мајсторе и лично учествовао у почетку градње брода Гото предестинација (Божанско провиђење) са 58 топова, иначе првог руског линијског брода. Царев наум био је излазак на Црно море.

Иван Логинов, Нови обичаји, Образовање, 2022.

Да би спровео амбициозне планове у реформисању Русије Петру је био потребан квалификован кадар. Зато је децу из племићких породица слао на школовање у иностранство, пре свега, у области војног поморства и касније их сам испитивао и проверавао њихова знања. Лоше ђаке Петар је кажњавао и терао да раде као обични морнари.

Aлексеј Перепјолкин, Друштвени живот, Окупљање за време Петра Великог, 2022

Петар је спровео небројене реформе у земљи, између осталог наредио племићима да обрију браде и обукао их у европску одећу, а дамама дефинитивно обнажио рамена, на ша оне дуго нису могле да се навикну, верујући да таква мода није пристојна. Још једна новина били су пријеми, претече балова, необавезна окупљања племића на којима се дружило, плесало и забављало.

Самир Рахманов, Битка код Лесне, 2022.

Петар Први је 1700. године ушао у дуготрајни рат против Шведске познат под именом Северни рат. 28. септембра 1708. године у близини села Лесна дошло је до крваве борбе, у којој је руска војска извојевала победу. Био је то један од корака на путу ка преокрету тока рата, пре свега зато што су Швеђани прекинули офанзиву на Москву.

Александар Бистров, Полтавска победа, 2022.

Одуставши од напада на Москву Швеђани су се усмерили у правцу Украјине и у пролеће 1709. године опколили Полтаву. Током битке руска војска поразила је Швеђане који су бежали са бојног поља, а рањени краљ Карл Дванаести побегао на територију Османске империје. Победа у Полтавској бици постала је преломни тренутак у Северном рату, после чега је Петар само напредавао.

Николај Блохин, Битка код Гангута, 2022.

Битка код рта Гангут 1714. године слови као поморска Полтава. Била је то прва у историји Русије поморска победа руске флоте и дан-данас се слави као дан војничке славе.

Иља Овчаренко, Команда четири флоте, 2022.

За време Северног рата у Балтичком мору оперисали су шведски корсари (пирати са дозволом власти). Русија, Данска, Енглеска и Холандија удружили су снаге како би очистили Балтик од корсара и шведске флоте која их је штитила. Петар је представљен на палуби брода „Ингерманландија“ у друштву европских адмирала. Ксенија Карпенко,

Петар Велики - император, Церемонија у Троицком сабору Александровско-невске лавре, 2022.

После победе у Северном рату против Швеђана, 1721. године Петар је прогласио Руску империју и постао први руски цар који је понео титулу императора.

Изложба „30 слика из живота Петра Великог, 2022“, која се отвара 9. јуна моћиће да се погледа до 9. августа ове године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“