Зашто су се ови балетски играчи претварали да су Руси?

Hulton Archive / Getty Images
Усвајање руских имена је некада било изузетно популарно међу енглеским и америчким плесачима, јер им је то обећавало велику каријеру.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Све је почело почетком 20. века, када је импресарио Серж Дјагиљев кренуо да организује редовна гостовања руских уметника у иностранству. Прве представе „Руских сезона“ одржане су 1907-1908 у Паризу, а касније су сезонске турнеје постале путујућа компанија „Ballets Russes“ са седиштем у Монте Карлу. Тада је светска публика први пут видела плесаче Ану Павлову и Вацлава Нижинског, композитора Игора Стравинског, кореографе Мајкла Фокина и Џорџа Баланчина.  

Није ни чудо што је за многе младе људе који су желели да се прославе на сцени улазак у Дјагиљеву трупу био сан. Бирао је само најсјајније уметнике. Али, ако је плесач желео да добије главну улогу у руској трупи, он или она су морали имати руско име.

Сер Антон Долин

Право име овог харизматичног плесача је Сидни Френсис Патрик Чипендал Хили-Кеј, али га позоришни кругови знају као Антон Долин (1904-1983). Рођен у Западном Сасексу, похађао је часове кореографа Дјагиљева, а 1921. придружио се компанији „Ballets Russes“. Наравно, под новим именом. Његов први псеудоним био је Патрикејев, али је Дјагиљев смислио једноставнији, Антон Долин. Увек је био окружен женама, које су једноставно обожавале овог страшно привлачног мушкарца. Тим пре, бриљирао је и у драмским и у романтичним улогама.

Антон Долин

Радећи са Баланчином („оцем“ америчког балета), Долин је желео да се окуша у кореографији – и заиста је успео у томе. 

Заједно са колегиницом Алисијом Марковом (Лилиан Алис Маркс) отворио је студио у Лондону 1925. године, поставио Пероов „Pas de Quatre“, „Жизел“, „Варијације за четири“, а 1950. основали су балетску компанију Лондонског фестивала, која је касније постала Енглески национални балет. Године 1981. проглашен је витезом и добио је титулу „Сер“. 

Мадам Алисија Маркова

Долинова колегиница Лилиан Алис Маркс (1910-2004) такође је променила име за сцену. Рођена је у Лондону и школовала се у школи руске балерине Серафиме Астафјеве, а убрзо је замолила Дјагиљева да је гледа. Лилиан се придружила његовом тиму са 14 година под „русификованим“ именом и постала најмлађа играчица руског балета. 

Алисија Маркова

Алисија Маркова је мислила да је примљена у балет из сажаљења (у детињству је имала равна стопала) и тако је сваким даном доказивала да је достојна тог посла. Правила је невероватне скокове у мушком стилу, а њени покрети су упоређивани са летом „крилате виле“. Међутим, њен једини партнер на сцени био је Антон Долин, јер није могла да нађе заједнички језик са домаћом руском трупом. 

Алисија Маркова и Антон Долин

Маркова је, узгред, увела моду за плетене гамаше, које данас балерине користе на тренингу. Поред тога, Маркова је била прва балерина која је наступила на телевизији у циљу популаризације балета. Маркова је неколико година водила Метрополитен балет у Њујорку. 

Алисија Маркова

Године 1963. Елизабета II је Алисију одликовала титулом „Мадам“. Маркова је подучавала до старости. 

Лидија Соколова

Балерина Хилда Мунингс (1896-1974) рођена је у Лондону и студирала је плес код Енрика Чекетија, који је такође подучавао Ану Павлову и радио са компанијом Дјагиљева.

Лидија Соколова

Импресарио је младу балерину приметио 1915. године и позвао је у Руски балет, где је успешно играла под именом Лидија Соколова. Како се присећају њене колеге, осећала се као Рускиња, савршено добро је познавала језик – говорила га са незнатним акцентом.

Иначе, њена два мужа су такође били Дјагиљеви играчи, а својoј јединоћ ћерки дала је име Наташа. 

Вера Савина

За разлику од Лидије, Вера Кларк никада није научила руски, што је није спречило да игра своје прве улоге. Студирала је у школи „Следман“, дебитовала је са Балетом Ане Павлове 1911. године. Придружила се Дјагиљевом „Ballets Russes“ 1918, где је променила презиме у Савина.

Вера Савина

Године 1926. постала је жена директора и кореографа Дјагиљева, Леонида Масина, а импресарио је побеснео! Прича се да је Дјагиљев гајио хомосексуалне симпатије према Масину, али Савина није знала за то. На крају, кореограф је напустио компанију и Савина је изгубила све солистичке тачке. 

Вера Савина

Ана Људмила

Амерички балетски играчи су такође мењали имена. Ана Људмила (1903-1990) рођена је у Чикагу као Жан Мари Кејли. Била је обожаватељ Ане Павлове и 1915. године уписала се у школу коју су основали њени бивши играчи Андреас Павлеи и Сергеј Украински (данас познат као Балет Чикашке опере). Са 13 година је већ постала њихова главна балерина, па су јој променили име да би је промовисали као Рускињу.

Антон Долин и Ана Људмила

Њене представе биле су толико успешне да су је позоришни критичари одмах прозвали „америчком Павловом“. 

Године 1928. Дјагиљев ју је видео на наступу у Француској и позвао је у своје друштво, али је имала уговор са Брониславом Нижинском (сестром Вацлава Нижинског). Следеће године Дјагиљев је умро. 

Али онда је Антон Долин обратио пажњу на Ану и она је постала не само његов партнер на сцени, већ и супруга (иако су се убрзо након тога развели). 

Анина каријера завршила се 1933. године, због повреде, након чега је почела да предаје по Чекетијевом методу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“