Песмом кроз историју Русије: Хитови који су обележили своју епоху

Александар Кислов
Предреволуционарни маршеви, потресне романсе, шлагери омиљени у криминалном свету и гангстерски реп. Све ове песме нису увек биле од великог значаја за музичку историју, али нема сумње да су заувек обележиле поједине периоде њене историје.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Предреволуционарне

Марш Преображенског пука

Преображенски пук формирао је Петар Велики 1691. године. Први императоров пук још за његовог живота добио је свој марш. Познато је да је свиран на прославама организованим поводом победе у Северном рату 1721. године. Касније, у 19. веку марш је извођен уз речи војничке песме („Знају нас Турци и Швеђани....“), која је славила подвиге првог руског императора и његове војске. Пре појаве химне Руске империје („Боже чувај цара!“) 1833. године Преображенски марш сматран је незваничном химном Русије. Име композитора није познато.

Коробушка“

Текст ове старе руске песме, у ствари је фрагмент из поеме Николаја Некрасова „Коробејники“ (1861.), међутим, мелодија је очигледно старија. У Русији у другој половини 19. века најчешће су је певали путујући трговци, нудећи робу, али је извођена и о сеоским празницима.

„Каљинка“

„Каљинка“ уопште није народна песма. Написао ју је у маниру народне песме композитор и песник Иван Ларионов који је и аутор текста, а изведена је у склопу кућне аматерске представе. Популарна је постала захваљујући певачу и сакупљачу народних умотворина Дмитрију Агрењеву Славјанском. Он је 1868. године оформио хор „Словенска капела“ са којим је наступао у Русији и иностранству, уврстивши„Каљинку“ на репертоар. Песма је тако и постала чувена.

„Ах ти верандо, моја верандо“

Ова руска песма за игру, први пут забележена 1790. године, има народне корене. У њеном тексту се говори о девојци коју строги отац не пушта да излази са младим људима, али она намерава да се оглуши о забрану и „обрадује младића“. Јунакиња песме пушта на слободу сокола, стојећи у веранди, дограђеном резбареном трему руске дрвене куће.

„Очи чорније“

Текст најпознатије руске романсе написао је украјински песник Јевгениј Гребјонко на музику композитора Флоријана Германа, Немца по рођењу, који је живео у Руској империји. Први пут романса „Очи чорније“ објављена је 1884. године, а огромну популарност стекла је захваљујући интерпретацији Фјодора Шаљапина коју је изводио на својим концертима у иностранству. Певач је тексту додао неколико својих куплета посвећених Италијанки Иоли Торнаги, са којом ће се касније оженити.

Совјетске

„Мурка“

Важан сегмент руске културе, песме са текстом из криминалног света постале су почетком 20. века, по доласку бољшевика на власт. Како је до тога дошло? Објашњавајући ову појаву истраживачи данас истичу да су конспиративни слоган „Ко је био ништа, постаће све“ и мржња према буржоазији били блиско повезани са позицијом криминалног света, који је процват доживљавао тих година. „Мурка“ је једна од најпознатијих таквих песама, романтична по мерилима криминалног света. Наравно и са својим идеалом жене. „Говор је држала жена по имену Мурка, лукава и храбра, пред њом су дрхатили и превејани разбојници, лоповски живот водила је она“.

„Плава марама“

У валцеру „Плава марама“ ни једном речју не спомиње се рат, али му то није сметало да постане једна од најчувенијих песама ратног времена. Компоновао ју је композитор Јежи Петерсбурски 1940. године, а песник и драматург Јаков Галицки који је присуствовао првом извођењу, написао је текст о растанку девојке са својим каваљером. У извођењу велике совјетске певачице Лидије Русланове песма је постала један од највећих совјетских хитова. Идуће године почео је рат, а Русланова се упутила на фронт где је војницима Црвене армије често певала „Плаву мараму“. Већ од првих дана рата било је јасно да паралелно са високим стилом и одсечним стиховима „Води се народни рат, свети рат“, у војничким срцима титрају мирне, лирске речи „Плаве скромне мараме“. истицао је борац и песник Алексеј Сурков. Управо по мотиву „Плаве мараме“ песник Борис Ковињев написао је стихове које је знао цео СССР. „Двадесет другог јуна, тачно у четири сата, Кијев је бомбардован, саопштено нам је да је рат почео“.

„Свети рат“

Песму је само два дана после почетка рата написао познати песник, лауреат Стаљинове награде Василиј Лебедев Кумач. Изведена је пет пут заредом на Белоруској железничкој станици у Москви пред одлазак војске на фронт, а потом није певана све до октобра 1941. године јер се сматрало да је сувише трагична. У песми се певало о тешкој смртоносној борби, а не краткотрајном рату. Међутим, после 15. октобра пошто је Вермахт освојио Калугу, Ржев и Калињин, било је очигледно да ће рат бити исцрпљујући, управо онакав као из песме.

„Свети рат“ постао је нешто попут незваничне химне. Песма се сваког јутра могла чути на свесавезном радију после звука кремаљског сата. „За свет и мир боримо се ми, а они за царство таме“, као да је песма подсећала на високи смисао те борбе.

„Каћуша“

Још једна руска песма, са „народним“ мотивом, „Каћуша“ настала је пред почетак Великог отаџбинског рата. Компоновао ју је Матвеј Блантер на речи Михаила Исаковског, а први пут изведена је 1938. године. Верује се да су баш по овој песми артиљеријском оруђу које је уведено у наоружање у првим годинама Великог отаџбинског рата совјетски војници дали име „Каћуша“. Девојка Каћуша из песме управо чека свог драгог да се врати из рата, са далеке границе.

„Желим промене“

Иако Виктор Цој пишући ову песму није имао на уму протест и политику, она је окарактерисана и остала да траје као таква. Чула се у завршници филма „Аса“ Сергеја Соловјова и одмах постала хит и кључна песма перестројке. По свој прилици зато што је врло директно артикулисала захтев, одавно сазрео у друштву, у годинама пред пад СССР-а. „И одједном постаје страшно да нешто променимо“, каже се у песми о главном разлогу зашто се то никада неће догодити. Цела земља је исто осећала.

Постсовјетске 

„Књиговођа“

После распада Совјетског Савеза на сцену „народних“ јунака ступа ново лице, обичан рачуновођа. Женска поп група „Комбинација“ која је радила у маниру групе ABBA, снимила је потпуно некарактеристичну за свој стил песму о обичном момку који ради у прашњавој, тесној просторији и не може да плаћа кредит. Упркос томе јунакиња песме бира њега, а не „странца“ и „сина милионера“.

Песма је годинама била хит на свим корпоративним журкама будући да је добро осетила ко је у постсовјетском времену „господар живота“. И док је раније то била нека шефица на месним прерађевинама у прехрамбеној продавници која је могла да извади испод тезге дефицитарну робу, у новој Русији је то без сумње био књиговођа. Човек који је знао како да сакрије „рупе“ у буџету и не скреће пажњу порезника.

Наравно да нису све књиговође из деведесетих година прошлог века били укључени у криминалне схеме. Међутим, поштени сиромашни књиговођа био је ништа мање маркантни прототип нове земље. „Мали човек“ који из дана у дан броји велике паре, али туђе.

„Комбат“

Група „Љубе“ снимила је ову песму поводом педесетогодишњице Велике победе 1995. године, а повезивана је са ратом који је био у пуном јеку, првим чеченским. У рефрену песме говори се о тешкој свакодневици командира батаљона који сваког дана ризикује да добије метак, али никада се не крије иза леђа 18-годишњих војних обвезника.
Управо после „Комбата“ група „Љубе“ постала је изузетно популарна и постала чувена по патриотским песмама и лирском јунаку увек спремном да да живот за мајку отаџбину.

„Земља Лимунија“

„Лимун“ је деведесетих година прошлог века у Русији значио милион рубаља, био симбол богатства и успеха. У Совјетском Савезу тих пара једноставно није било. Хиљаде и милиони ушли су у оптицај тек у постсовјетској Русији у којој је курс рубље знатно пао, а у позадини економске рецесије раскошно цветао криминал, црно тржиште и сива економија. У освит те епохе, 1990. године појавио се сингл групе „Дина“ - „Земља Лимунија“.

„Певали смо о страним чудима, о томе како зарадити новац“, речи су аутора песме Алексеја Рибина. „Иза мора налази се лимунова башта, пронаћи ћу лимун, и радовати се, али теби нећу дати и не усуђуј се да ме кривиш“. У овим стиховима Рибин је дочарао руски морал тих година, обогатити се на сваки начи и ни са ким ништа не поделити.

„Владивосток 2000“

Руси су 1998. годину упамтили по ужасној економској кризи. Рубља је пала, хиљаде људи остало без посла и средстава за живот. Међутим, још један важан догађај забележен је те године, долазак МТВ-ија у Русију. Пре почетка емитовања овог канала ретке стране песме могле су да се нађу само на пиратским дисковима на пијацама. Сматра се да је управо у тренутку појаве МТВ Русија заиста постала део глобалног света. Културна експанзија била је у пуном замаху, МТВ је формирао око себе читаву субкултуру која је диктирала моду у идућој деценији.

„Владивосток 2000“ групе „Муми Трољ“ био је први видео-клип, приказан на руској МТВ. У песми се говори о једном од могућих сценарија развоја догађаја после апокалипсе која се очекивала 2000. године, и у коју Русима 1998. године, у контексту свих потреса, уопште није било тешко да поверују.

„Полудела сам“

Дошле су двехиљадите. Дошло је врема за тражење других путева и формирање нових вредности. Група „Тату“ коју су чиниле 14-годишња Јулија Волкова и 15-годишња Јелена Катина, постала је позната крајем двехиљадитих са синглом „Полудела сам“. Продуцент Иља Шаповалов малолетним девојчицама наменио је улоге заљубљених ученица које понављају: „Без тебе ја нисам ја, без тебе мене нема, а они кажу, кажу, 'То је глупост'. А они кажу, 'Треба одмах лечити'.“

Без обзира на очигледну провокативност на ивици закона (у Великој Британији, између осталог, продуцент је критикован због пропаганде педофолије и агресивног квирбејтинга), „Тату“ су постали поп иконе у Русији и једна од најпрепознатљивијих група у иностранству. После три године девојке су наступиле на Евровизији са песмом „Не веруј, не плаши се, не моли“ и заузеле треће место. 

„Биографија“

Мада „Биографија“ групе „Кровосток“ никако није из деведесетих с правом претендује на најбоље римовано дело на тему „крвавих деведесетих“. Речитатив у примитивном ритму о животу криминалца превазишао је по цитираности све фаворите интелектуалне публике. „Да се ја питам, без икаквог размишљања уврстио бих песму у уџбенике историје“, писао је о песми 2006. године музички коментатор Борис Барабанов.

Средином деведесетих група је изводила песме са криминално-порнографским садржајем и јунацима са друштвеног дна, привлачећи пажњу публике максимално удаљене од тог света. „Свака њихова песма у стању је да узорно опише свакодневицу у Русији“. На овај начин окарактерисан је њихов дрски и шокантни пројекат. Група 2015. године умало није била забрањена. Суд је утврдио да 13 песама ове групе подстиче малолетнике на злочине по 16 чланова кривичног законика. Али ништа се није догодило, апелациони суд укинуо је блокаду њиховог стварања.

„Експонат“

Клип за песму Експонат групе „Лењинград“ на Јутјубу прегледан је 187 милиона пута. Песма о девојци која се монтира за излазак трудећи се да одговори на стандардне модне захтеве (припијене панталоне, фризура, Лабутин ципеле) не само да је била изузетно забавна него се и урезала у масовну свест. Иронична прича савремене Пепељуге била би просто пролазни духовити дискурс да није реч о песми која се појавила у ери руске супституције увозних производа.

Девојка из клипа нема могућности да обује Лабутин ципеле па узима обичне и боји њихов ђон у црвено лаком за нокте. А шта за то време раде слушаоци песме? Према статистици интернет претраге Google Trends прво траже шта су то Лабутин ципеле, а затим их „супституишу“. На мрежи се може наћи море објава „ципеле као Лабутин“. Лабутин ципеле постале су део нове руске митологије према којој ако себи нешто не можеш да приуштиш не значи да не треба да покушаш да направиш сам.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“