Какви су сликари били чланови руске царске породице Романов?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Император Николај Први

Цар Николај Први, као што је то било уобичајено у царској породици, почео је да црта још као дете. Један од његових учитеља био је познати руски сликар Иван Акимов. Француски писац Пол Лакроа, који је радио на императоровој биографији, овако је говорио о његовим креативним способностима: „Био је талентован за карикатуру и врло добро успевао да ухвати смешне стране лица које је желео да смести у неки сатирични цртеж“.

„У кафани“

„На балу“

„Устанак Декабриста“

„Подофицир гардијског деминерског батальона“

Император Александар Трећи

Унук Николаја Првог, цар Александар Трећи, имао је за учитеље велика имена из света ликовне уметности као што су професор Императорске академије уметности Николај Тихобразов и академик Алексеј Богољубов. Управо је Богољубов, будући мариниста, Александру усадио љубав према морским пејзажима који су у његовом стваралаштву заузели централно место.

„Морски пејзаж“ (1856.)

„Поглед на залив и град“

„Кућа на обали мора“, (1859.)

Императорка Марија Фјодоровна

Већина чланова руске царске породице Романов каo одраслe особе заборављали су на своју страст за цртањем. Али то није важило за супругу Александра Трећег, Марију Фјодоровну која је рођена као данска принцеза Дагмар. Сликала је много и радо, не ограничавајући се на мале формате, стварајући велика платна. Као што је Богољубов приметио, царица је наследила љубав према уметности и сликарству од своје мајке, данске краљице Лујзе од Хесен-Касела.

„Старо дрво”“ 1860-е.

„Портрет ћерке Олге“,(1883.)

„Портрет кочијаша Григорија“, (1870.)

„Тврдица“, (1890.)

„Мртва природа“, (1868.)

Велика кнегиња Олга Александровна

Нико из царске породице није постигао такав успех у сликарству као најмлађа ћерка цара Александра Трећег и Марије Фјодоровне, велика кнегиња Олга Александровна. Да развије свој несумњиви природни дар помагала су јој многа значајна имена као што су академик Константин Крижицки, передвижник Владимир Маковски, пејзажисти Станислав Жуковски и Сергеј Виноградов.

Олга Александровна није одустала од сликарства ни када је због грађанског рата била принуђена да емигрира из Русије. Од продаје радова она је успевала да пружи породици материјалну подршку и бави се добротворним радом. Међу купцима њених радова били су и представници краљевских кућа Велике Британије и Норвешке, као и Винстон Черчил. За свог живота велика кнегиња насликала је укупно око две хиљаде радова.

„Николај Куликовски са сином Тихоном“, (1917.)

„Птице у врту“, 1920-е.

„Портрет старијег сина Тихона у колицима“, (1917.)

„Самовар“

„Унука кнегиње Олге Ксенија доручкује“

„Псковско-Печерски манастир“

Император Николај Други

У младости, последњи руски цар Николај Други умео је да се лати сликарске четкице. Али ту пасију убрзо је заборавио, свим срцем препустивши се новој страсти - тенису.

„Планински пејзаж“, (1886.)