Како су веште руке генерација жена у Русији довеле пачворк до савршенства и уметничких дела?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Последњих година у свету су све популарније најразличитије врсте рукотворина. А међу њима израда штепаних тканина са шарама и орнаментима заузима посебно место. Комади тканине нашивају се на готову неткану подлогу (рецимо од вателина) или спајају једни са другима. Једна од тих техника је и пачворк, још од деветнаестог века врло популарна у Русији.

Старо мајсторство

У Русији је одувек негован брижљив однос према тканинама. У свакој кући налазио се точак за пређу, домаћа платна су високо цењена, а девојачка вештина ручног рада била је један од главних адута у проналажењу женика. Девојке су саме себи шиле и хаљине и ствари за мираз, покриваче за венчање и рођење детета.

Од платна насталих у домаћој радиности једва да је било остатака, она су прављена у тачно одређеним димензијама. Све што би преостало или комади дотрајалих ствари које већ нису биле за ношење коришћени су за поправку друге одеће или закрпе. Речју, ништа се није бацало.

Традиција пачворка установљена је у Русији у 19. веку када су никле бројне шиваре, а памучне тканине са упадљивим узорком постале свакодневица. Жене на селу почеле су да носе хаљине од јефтиних и шарених памучних тканина, а и када би дотрајале имало је лека. Велики комади преправљани су и од њих шивене хаљине и друга одећа, а траке пажљиво прикупљане и од њих су у пачворк техници прављени прекривачи, простирке, салвете.

Средином деветнаестог века писац Владимир Сологуб писао је како у сеоској кући иза руске пећи стоји кревет „са прекривачем израђеним од комадића памучне тканине“.

У сваком месту и региону кроз векове стваране су специфичне технике, облици и узорци у декоративној и примењеној уметности, па су тако чак и резбарени украси на прозорима увек били различити. Оригинални узорци преношени су с колена на колено и извршили утицај на народну радиност.

„У формирању уметничких принципа и техника стварања орнаменталних пачворк композиција вештим рукама жена помагало је вековно искуство рада на сеоској одећи“, сматрају стручњаци Одељења за народну уметност Државног Руског музеја. У народним ношњама било је уобичајено спајање различитих фактура, тканина и шара. Руска ношња обиловала је декоративним елементима, укључујући чипкане и ткане уметке, свилене траке и шарене врпце.

Већину радова насталих у пачворк техници чинили су троугласти или комадићи квадратног облика, приближно исте величине, спојени у квадрате, кругове, шаре или у цик-цак варијанти.

Истинска уметност пачворк је постао крајем деветнаестог века. Као потврда може послужити сачувани зидни украс рађен пачворк техником у Казању осамдестих година претпрошлог века. Чине га стотине минијатурних детаља, ручно шивених, квадрата, ромбова, троуглова од фабричких тканина, уклопљених у јединствену велику композицију. То нису само спојени комадићи, већ импресивна мозаична структура.

Совјетски допринос

Уметници авангардисти занимали су се за технике народног колажа и графике. Они су се поигравали народним стваралаштвом у најразличитијим облицима, а геометријски фрагменти „у пачворк маниру“ могу се срести у супрематизму Казимира Маљевича.

Али и у његовим скицама за костиме за футуристичку оперу „Победа над сунцем“.

Сликарка Варвара Степанова почетком двадесетог века осмислила је узорке за тканине, међу којима многи подсећају на пачворк шаре.

У совјетско време у малим градовима и селима људи су се у слободно време активно бавили шивењем у пачворк техници. За време Другог светског рата то није био само хоби, него и нужда, јер су такви покривачи били више него добродошли да истински загреју и нису били само декор. Касније, у време озбиљних несташица совјетске домаћице поново су се окренуле шивењу одеће и ствари за свакодневну употребу. Многе су имале своје шиваће машине.

У Русији многи и дан-данас се сећају како су се њихове баке и маме бавиле ручним радом. Везле бисерима, плеле, шиле одећу или постељину, и наравно, користиле остатке тканине, а од комадића настајало је ново и увек другачије платно.

Шивењем у пачворк техници бавиле су се девојчице на часовима општетехничког у школама у совјетско време, али и данас у Русији.

У Русији је пачворк и данас врло популаран. Мада заправо више не постоји потреба за шивењем, као што је то било у СССР-у, с обзиром на велики избор материјала и одеће у трговинама.

Широм Русије појављују се удружења љубитеља „пачворка“. Мајстори продају своје производе преко интернета, организују курсеве и школе, деле тајне и креативност. У пачворк техници раде се и одећа, и играчке, као и облагање предмета у ентеријеру.

А у текстилној престоници, граду Иваново, центру памучне текстилне индустрије, одржава се фестивал „Пачворк мозаик у Русији“.

Изложба „Руски пачворк“ отворена је у Руском музеју у Санкт Петербургу и моћи ће да се погледа до 13. септембра ове године,