Налазимо се у цркви Светог Петра — немачкој лутеранској катедрали у срцу Санкт Петербурга. Сматра се једним од најпопуларнијих места у граду за уживање у музици на оргуљама: хорским фантазијама Јохана Себастијана Баха, симфонијама Луја Верна, прелудијама и фугама Јоханеса Брамса — укратко, правим црквеним класицима. Али, да ли бисте очекивали да међу овом помпезном музиком чујете веселу руску балалајку, која ће вас натерати да играте, а не да размишљате о узвишеним стварима?
Сергеј Силајевски, музички директор ове катедрале, који се веома озбиљно бави древном европском музиком, свира своје омиљене оргуље — Виртуоз. Николај Ковалевич, један од најпознатијих руских народних музичара, свира балалајку.
„Упознали смо се 5. септембра 2004. у студентском дому Санкт Петербургског конзерваторијума на рођенданској забави једног од наших суседа“, каже Сергеј. „Одмах сам му дао надимак партимен“. Он је тек уписао Конзерваторијум, а ја сам већ био на другој години. Али нисмо почели да свирамо заједно до пре отприлике осам година. Николај свира најрускији инструмент, а ја најевропскији“.
Идеја о мешању таквих неусклађених инструмената пала им је на памет када је Сергеј већ радио на једном наступу у цркви Светог Петра, где је требало да свирају Моцарта. Моцарт је, каже овај дуо, написао сонате за клавир и виолину, које су у основи иста музика аранжирана за различите инструменте. „Преузели смо Моцартову идеју и направили аранжмане његових соната за балалајку“, каже Сергеј.
За једносатни наступ Сергеј је ставио старинску перику и обукао огртач, док је Николај носио народну ношњу. Какав музички оксиморон.
Данас аранжирају и Вивалдија, Баха, као и мање познате композиторе из доба барока, који су писали музику за оргуље и чембало, као и за балалајку. Понекад им се придруже и свирачи балалајке или њихови пријатељи гитаристи и резултат је потпуно невероватна музика.
„Врхунска класа“, „дивне варијације“, „виртуози“ само су неке од критика које дуо обично добија од својих слушалаца. Међутим, међу њиховим обожаваоцима има и бораца за музичку „чистоћу“. „Људи ми понекад пишу да не поштујем себе као оргуљаша, и да се трошим на балалајку“, смешкајући се говори Сергеј.
„Зато своју балалајку у шали називам пирамидалном лаутом“, каже Николај. Зашто? Принципи свирања су слични, али звучи чвршће.
Музичари своје наступе понекад називају „Pratica quarta“ – „четврто извођење“. Објашњење је једноставно: у 17. веку постојала су два приступа извођењу музике – „Prima pratica“ или „Stile Antico“, што се односи на музику раног барока, као и „Seconda pratica“ или „Stile Moderno“. Касније је уследила „Terza pratica“ – свирање старе музике на старим инструментима (или њиховим копијама) који се веома разликују од савремених инструмената. „И ту је четврто извођење – без коришћења историјских инструмената, задржавајући стил старог свирања. Тако дефинишемо наше музичко експериментисање.“
Дуо планира да наступа не само у црквама и концертним салама, већ и на летњим фестивалима на отвореном - обећавају да ће за то користити мале електричне оргуље.
Осим тога, Николајева балалајка често гостује на рок концертима у естонској протестантској цркви Јани Кирик у Санкт Петербургу (да, и тамо се одржавају рок концерти!).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
