- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Приватна архива
Налазимо се у цркви Светог Петра — немачкој лутеранској катедрали у срцу Санкт Петербурга. Сматра се једним од најпопуларнијих места у граду за уживање у музици на оргуљама: хорским фантазијама Јохана Себастијана Баха, симфонијама Луја Верна, прелудијама и фугама Јоханеса Брамса — укратко, правим црквеним класицима. Али, да ли бисте очекивали да међу овом помпезном музиком чујете веселу руску балалајку, која ће вас натерати да играте, а не да размишљате о узвишеним стварима?
Музички оксиморон
Сергеј Силајевски, музички директор ове катедрале, који се веома озбиљно бави древном европском музиком, свира своје омиљене оргуље — Виртуоз. Николај Ковалевич, један од најпознатијих руских народних музичара, свира балалајку.
„Упознали смо се 5. септембра 2004. у студентском дому Санкт Петербургског конзерваторијума на рођенданској забави једног од наших суседа“, каже Сергеј. „Одмах сам му дао надимак партимен“. Он је тек уписао Конзерваторијум, а ја сам већ био на другој години. Али нисмо почели да свирамо заједно до пре отприлике осам година. Николај свира најрускији инструмент, а ја најевропскији“.
Приватна архива
Идеја о мешању таквих неусклађених инструмената пала им је на памет када је Сергеј већ радио на једном наступу у цркви Светог Петра, где је требало да свирају Моцарта. Моцарт је, каже овај дуо, написао сонате за клавир и виолину, које су у основи иста музика аранжирана за различите инструменте. „Преузели смо Моцартову идеју и направили аранжмане његових соната за балалајку“, каже Сергеј.
За једносатни наступ Сергеј је ставио старинску перику и обукао огртач, док је Николај носио народну ношњу. Какав музички оксиморон.
Приватна архива
Данас аранжирају и Вивалдија, Баха, као и мање познате композиторе из доба барока, који су писали музику за оргуље и чембало, као и за балалајку. Понекад им се придруже и свирачи балалајке или њихови пријатељи гитаристи и резултат је потпуно невероватна музика.
„Пирамидална лаута“
„Врхунска класа“, „дивне варијације“, „виртуози“ само су неке од критика које дуо обично добија од својих слушалаца. Међутим, међу њиховим обожаваоцима има и бораца за музичку „чистоћу“. „Људи ми понекад пишу да не поштујем себе као оргуљаша, и да се трошим на балалајку“, смешкајући се говори Сергеј.
Приватна архива
„Зато своју балалајку у шали називам пирамидалном лаутом“, каже Николај. Зашто? Принципи свирања су слични, али звучи чвршће.
Приватна архива
Музичари своје наступе понекад називају „Pratica quarta“ – „четврто извођење“. Објашњење је једноставно: у 17. веку постојала су два приступа извођењу музике – „Prima pratica“ или „Stile Antico“, што се односи на музику раног барока, као и „Seconda pratica“ или „Stile Moderno“. Касније је уследила „Terza pratica“ – свирање старе музике на старим инструментима (или њиховим копијама) који се веома разликују од савремених инструмената. „И ту је четврто извођење – без коришћења историјских инструмената, задржавајући стил старог свирања. Тако дефинишемо наше музичко експериментисање.“
Приватна архива
Дуо планира да наступа не само у црквама и концертним салама, већ и на летњим фестивалима на отвореном - обећавају да ће за то користити мале електричне оргуље.
Осим тога, Николајева балалајка често гостује на рок концертима у естонској протестантској цркви Јани Кирик у Санкт Петербургу (да, и тамо се одржавају рок концерти!).