Добро дошли у типичан совјетски стан. Кренимо од улаза! Ту се налазила вешалица за капуте, као и место за ципеле (не заборавите да се изујете, молим!) и папуче. Обично би се ту нашли и мали сточић са телефоном и огледало.
У већини совјетских станова предсобље није било веће од два метра квадратна.
Ходником сте обично стизали до соба и кухиње. У заједничким становима ходници су понекад били тако широки да су деца по њима могла да возе бицикле. Људи су их обично користили за складиштење различитих предмета за домаћинство.
Међутим, ходници у стамбеним зградама „хрушчовкама“ били су изузетно уски, само око један метар.
У новијим становима (на слици испод), саграђеним уочи Олимпијаде 1980. у Москви, налазила се нека врста предворја са више простора.
Многе одлуке које се тичу дизајна ентеријера биле су условљене недостатком простора, јер је већина станова подигнута 60-их била врло мала. Тако да су чак и у ходнику могле да се нађу неке неочекиване ствари, као, на пример, бицикли или санке на зидовима.
Или, на пример, полице са књигама.
Кад већ споменусмо полице са књигама, вероватно је добра прилика да кажемо нешто више о овом апсолутно неопходном делу сваког совјетског стана.
Постојале су велике полице и сандуци за књиге (и подна лампа која је требало да пружи осветљење читаоцу).
Биле су ту и појединачне полице за књиге које су могле да се слажу као тетрис и каче на зидове у произвољном распореду.
Не заборавите, Совјетски Савез је био земља читача! Ако више не би било простора за књиге у полицама, наставили би да их ређају у гомилама свуда по стану.
А сада хајде да завиримо у најважнији део совјетског стана (и совјетског начина живота) - у кухињу. Сви важни разговори дешавали су се у кухињи...
Међутим, кухиње су већином биле тако мале да је некад четворочлана породица тешко могла да се смести и једе заједно...
Обично је кухиња имала радну површину, фрижидер, шпорет на плин, судоперу и мали сто.
Често су ту биле столице без наслона са ногама које су могле да се скину. Додатне столице су се чувале негде иза ормара. Ретко која кухиња имала је обичне столице са наслонима, само зато што је за њих било потребно више простора.
Било је уобичајено да се у овим малим становима окупи много гостију, обично на рођендане или друге догађаје (чак и венчања). Обични совјетски грађани нису просто себи могли да приуште ресторане. Зато би, кад дођу гости, сто често морао да се пренесе у дневну собу (или су неки људи имали расклопиве столове за такве прилике).
После вечере сто би померили у угао и простор је постајао подијум за плес.
Дневна соба је обично истовремено била и трпезарија, соба за игру, радна соба и спаваћа соба за родитеље. Или је то била једина соба у којој су сви спавали. (Понекад је читава породица имала само једну собу у заједничком стану).
Осим тога, у совјетским становима обично није постојала одвојена спаваћа соба, а брачни кревет је био права реткост. Совјетски људи су се радије одлучивали за кауч на расклапање, јер је заузимао мање места. А могли сте да га раширите и склопите сваког дана.
Деца су домаћи такође радила у дневној соби.
Посебна соба за дете била је прави луксуз.
Обично су деца делила собу са браћом и сестрама... а понекад и са бабом или дедом.
Ово је још једна занимљивост совјетских станова. Сав намештај је био окренут према телевизору. Сви каучеви, столице и софе.
Била је то нека врста центра теже за совјетску породицу. Одрасли су сваког дана гледали вести, док су деца гледала емисију за лаку ноћ („Лаку ноћ, малишани!“).
Тепих сте вероватно већ запазили...
Сви совјетски станови имали су тепихе и навика да се велики теписи стављају на под остала је и до данас, јер се људи који су одрасли у СССР-у не осећају „удобно“ у соби са голим подовима.
Теписи су се такође качили на зидове... Било је то најпре због чувања топлоте, с обзиром да зидови у совјетским стамбеним зградама нису увек били добро изоловани. Али, било је то и знак богаства.
Још једна ствар која је имала исто толико смисла као и теписи по зидовима био је плакар са свечаним посуђем, кристалним чашама и сервисима за чај и кафу.
Ствар је у томе да ово посуђе није никада коришћено. Оно је служило да се у њега гледа, а не да се из њега једе и пије. Додуше, повремено су се дешавале посебне прилике када је оно заиста коришћено! Данас се људи често шале да је таква прилика могла да наиђе само приликом посете енглеске краљице или генералног секретара Комунистичке партије!
Иако је у становима било тако мало места, људи би увек пронашли додатни простор не само за полице са књигама, него и за клавир...
…гитару...
…фонограф или касније грамофон...
…и портрете или бисте Стаљина и Лењина.
Изгледа да смо окончали наш обилазак типичног совјетског стана.
О, чекајте, замало да заборавимо терасу!
С обзиром да није било довољно простора за одлагање, тераса обично није коришћена као леп простор за цвеће и баштенске столице, него као складиште за све сувишне ствари.
Старе дрвене скије, тегле за краставце, покварен телевизор и радио-апарат... сазнајте шта сте све могли да пронађете на руским терасама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
