7 уметничких ремек-дела из нове галерије у Москви (ФОТО)

„Старински дарови“, прес служба
Овог лета у руском престоничком тржном центру „Гостини двор“ отворена је највећа антикварна галерија у Русији „Старински дарови“. У њеној колекцији нашла су се не само првокласна дела руског сликарства , него и намештај и радови примењене уметности из царских одаја.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Једноспратни простор галерије отворен је у близини Црвеног трга, у московском тржном центру „Гостини двор“, где се иначе одржавају разноврсне уметничке продајне изложбе. Оснивач „Старинских дарова“ Михаил Суслов, антиквар и колекционар из Санкт Петербурга познат у Русији и иностранству, потпредседник Међународне конфедерације колекционара, антиквара и уметничких дилера, стални је учесник ових манифестација. Његови штандови на продајним изложбама су квинтесенција „руског“ укуса: старински руски и јеврејски намештај од црвеног дрвета, царски порцелан и стакло, слике класика руског сликарства од Ореста Кипренског и Иље Рјепина до Ивана Шишкина и Ивана Ајвазовског. Такви прворазредни уметнички предмети нашли су своје место и у новој галерији, а ово су неки од најзанимљивијих експоната.

Шах, почетак ХХ века

На заласку владавине Хабзбурговаца у Аустроугарској почетком XX века овакве шаховске табле у ренесансном стилу биле су врло популаран и веома скуп поклон. Табла уникатног дизајна покривена сребрним, позлаћеним и оксидираним плочама, са рељефима, гравурама и инкрустацијама од тиркиза и бисера, фигурама од сребра и емајла, као и раскошним велуром унутар кутије за чување фигура, дело је врхунског јувелирског мајсторства.

Вазе Императорске фабрике порцелана, 1825.

Две позлаћене вазе на бронзаним постољима начињене су у Императорској фабрици порцелана у Санкт Петербургу као поклон цару Николају I за Божић 1826. године. Красе их осликани орнаменти и дршке у облику купидона са свиралама. Сличне вазе у пару израђене у стилу ампира могу се данас видети у свим бившим царским резиденцијама у Русији.

Комода, шездесете – седамдесете године XVIII века

Специфичност ове комоде крије се у чињеници да средином XVIII века у Русији, за разлику од Европе, није било развијене домаће производње врхунског намештаја од драгоцених врста дрвета. Направили су је петербуршки мајстори од црвеног, ружичастог, црног дрвета и језгра дрвета амаранта по наруџбини индустијалца Никите Демидова. У изради орнамената коришћене су, између осталог, кљове моржа, а сви елементи декора начињена су од сребра. На горњој плочи види се монограм Катарине II. Наиме, две овакве комоде (од којих се друга чува у Ермитажу) биле су намењене за поклон царици.

Сервис за ручавање, 1879 г.

Интересовање за националне корене међу руским племством, које је завладало у другој половини XIX века, подарило је свету „руски стил“, чију основу су чинили мотиви и орнаменти из народног стваралаштва. Ова мода није мимоишла ни јувелирску уметности. Радионице које су производиле предмете за царски двор користиле су народне мотиве приликом израде орнамената, као и у декоративно-примењеној уметности. Овај огромни сервис за ручавање од сребра, израђен клуазон техником емајла, дело радионице Карла Албрехта, упечатљив је пример за то.

Послужавници, почетак XX века

Још један предмет царског порекла израдиле су руке јувелира из легендарне радионице Карла Фабержеа. Послужавник од дрвета, злата и емајла по свој прилици је припадао Николају II. Управо њему је и посвећен натпис „Самовладалачком оцу руске земље од верног поданичког становништва града Херсона“. Послужавник је начињен у Фабержеовој фабрици у Одеси, која је у то доба била део Херсонске губерније.

Картоњер, шездесете године XIX века

Елегантни сто са полицама за чување рукописа и докумената некада је био део ентеријера Плаве собе личних одаја царице Марије Фјодоровне, жене Александра III. Картоњер је начињен од црвеног дрвета и позлаћене бронзе у радионици мајстора Фридриха Мељцера у Петербургу, који је радио за царски двор. Он је такође израђивао намештај за уређење Зимског дворца, Петерхофа и других царских резиденција.

Свечане вазе, 1860.

Ове вазе у пару набавила је Марија Александровна, супруга Александра II, на божићној изложби у Зимском дворцу. Два ремек-дела осликана у емајлу и декорисана позлаћеном бронзом начинила је Императорска фабрика порцелана у Петербургу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“