Једноспратни простор галерије отворен је у близини Црвеног трга, у московском тржном центру „Гостини двор“, где се иначе одржавају разноврсне уметничке продајне изложбе. Оснивач „Старинских дарова“ Михаил Суслов, антиквар и колекционар из Санкт Петербурга познат у Русији и иностранству, потпредседник Међународне конфедерације колекционара, антиквара и уметничких дилера, стални је учесник ових манифестација. Његови штандови на продајним изложбама су квинтесенција „руског“ укуса: старински руски и јеврејски намештај од црвеног дрвета, царски порцелан и стакло, слике класика руског сликарства од Ореста Кипренског и Иље Рјепина до Ивана Шишкина и Ивана Ајвазовског. Такви прворазредни уметнички предмети нашли су своје место и у новој галерији, а ово су неки од најзанимљивијих експоната.
На заласку владавине Хабзбурговаца у Аустроугарској почетком XX века овакве шаховске табле у ренесансном стилу биле су врло популаран и веома скуп поклон. Табла уникатног дизајна покривена сребрним, позлаћеним и оксидираним плочама, са рељефима, гравурама и инкрустацијама од тиркиза и бисера, фигурама од сребра и емајла, као и раскошним велуром унутар кутије за чување фигура, дело је врхунског јувелирског мајсторства.
Две позлаћене вазе на бронзаним постољима начињене су у Императорској фабрици порцелана у Санкт Петербургу као поклон цару Николају I за Божић 1826. године. Красе их осликани орнаменти и дршке у облику купидона са свиралама. Сличне вазе у пару израђене у стилу ампира могу се данас видети у свим бившим царским резиденцијама у Русији.
Специфичност ове комоде крије се у чињеници да средином XVIII века у Русији, за разлику од Европе, није било развијене домаће производње врхунског намештаја од драгоцених врста дрвета. Направили су је петербуршки мајстори од црвеног, ружичастог, црног дрвета и језгра дрвета амаранта по наруџбини индустијалца Никите Демидова. У изради орнамената коришћене су, између осталог, кљове моржа, а сви елементи декора начињена су од сребра. На горњој плочи види се монограм Катарине II. Наиме, две овакве комоде (од којих се друга чува у Ермитажу) биле су намењене за поклон царици.
Интересовање за националне корене међу руским племством, које је завладало у другој половини XIX века, подарило је свету „руски стил“, чију основу су чинили мотиви и орнаменти из народног стваралаштва. Ова мода није мимоишла ни јувелирску уметности. Радионице које су производиле предмете за царски двор користиле су народне мотиве приликом израде орнамената, као и у декоративно-примењеној уметности. Овај огромни сервис за ручавање од сребра, израђен клуазон техником емајла, дело радионице Карла Албрехта, упечатљив је пример за то.
Још један предмет царског порекла израдиле су руке јувелира из легендарне радионице Карла Фабержеа. Послужавник од дрвета, злата и емајла по свој прилици је припадао Николају II. Управо њему је и посвећен натпис „Самовладалачком оцу руске земље од верног поданичког становништва града Херсона“. Послужавник је начињен у Фабержеовој фабрици у Одеси, која је у то доба била део Херсонске губерније.
Елегантни сто са полицама за чување рукописа и докумената некада је био део ентеријера Плаве собе личних одаја царице Марије Фјодоровне, жене Александра III. Картоњер је начињен од црвеног дрвета и позлаћене бронзе у радионици мајстора Фридриха Мељцера у Петербургу, који је радио за царски двор. Он је такође израђивао намештај за уређење Зимског дворца, Петерхофа и других царских резиденција.
Ове вазе у пару набавила је Марија Александровна, супруга Александра II, на божићној изложби у Зимском дворцу. Два ремек-дела осликана у емајлу и декорисана позлаћеном бронзом начинила је Императорска фабрика порцелана у Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу