Ови градови СССР-а су „глумили“ Запад у совјетским филмовима (ВИДЕО)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Санта Каролина, САД – Коктебељ и околина

Ала Сурикова/„Мосфильм“, 1987; Александар Прокопенко (CC BY-SA 4.0)

Забачени градић Санта Каролина на Дивљем западу „никао“ је на Криму током снимања „Човека са Булевара капуцина“ (1987). Није било говора о путовању у САД ради снимања филма, тако да је одговарајући амбијент тражен у границама СССР-а. Крим је био идеална варијанта јер тамо природа заиста подсећа на прерију америчког Дивљег запада, а разноврсност пејзажа омогућава да материјал изгледа као да је сниман на различитим местима.

Кључна локација је била околина Беле стене Ак-Каја и обала Тихог залива код Коктебеља. Овде су снимане сцене са Индијанцима, напад бандита на дилижансу мајстора Феста и шетње главних јунака.

Сав тај труд није остао непримећен. Филм је на фестивалу „Златни војвода 87“ добио специјалну награду жирија „За аутентичан приказ Дивљег запада у дивљим условима совјетске кинематографије“.

Околина грофовије Девон, Енглеска – рт Ај-Тодор и околина

Станислав Говорухин/Одески филмски студио, 1987; Legion Media

У потрази за одговарајућим замком за потребе екранизације романа Агате Кристи „Десет малих црнаца“ (1987) филмска екипа је обишла целу западну обалу СССР-а, али ништа није нашла. Тражени амбијент је примећен на Криму, и ту је направљен замак на дивљем рту близу чувеног „Ластиног гнезда“.

Алпинисти су помогли у подизању замка мистера Овена, у коме се одвија радња. Замак је подигнут на пустој стени коју запљускује море.

Друге сцене су снимљене у самом „Ластином гнезду“, псеудоготском замку с почетка 20. века. Али тај замак је добро познат совјетском гледаоцу, па је зато пажљиво маскиран и није сниман тако да цео стане у кадар.

Лондон, Енглеска – Талин, Република Естонија

Вадим Дербењов/„Мосфильм“, 1983; Legion Media

Приликом екранизације „Тајне косова“ (1983), такође по детективском роману Агате Кристи, филмска екипа је прибегла лукавству. Наиме, у Лондон су пуштена само три члана екипе – сниматељ, редитељ и асистент. Они су снимили панораму града, чиме је означено место радње, док су сцене са глумцима снимљене близу естонског града Талина.

Одговарајућа локација је било имање Вазалема. Оно је почело да се гради још почетком 18. века у стилу енглеског витешког замка, тако да се одлично уклопило у радњу приче Агате Кристи.

Јужна обала Енглеске – Каунас, Република Литванија

Вадим Дербењов/„Мосфильм“, 1989; Watas Arunas Gineitis (CC BY-SA 4.0)

Литванија је такође послужила као замена за Енглеску. Сцене у летовалишту Сент Лу на југу Енглеске, где се одвија радња са чувеним детективом Херкулом Поароом у делу Агате Кристи „Опасност у Енд Хаусу“, снимљене су у Каунасу, другом по величини граду Литваније. Као обала Корнвола послужило је Каунаско акумулационо језеро.

Гледаоци су високо оценили стилизацију редитеља Вадима Дербењова. Поједини детаљи ентеријера и костима су заиста направљени са великом пажњом.

Истамбул, Турска – Баку, Азербејџанска Република

Леонид Гајдај/Мосфильм, 1969; Urek Meniashvili (CC BY-SA 3.0)

У совјетском филму „Брилијантна рука“ (1969) град Баку је „одглумио“ Истамбул, јер филмској екипи није дозвољено да путује у Турску. Главна локација у Републици Азербејџан било је старо насеље Ичери-Шехер и његове знаменитости: Ширваншах палата, џамија Џума и Девојачка кула. Тамо су ради што аутентичнијег амбијента окачене табле на разним језицима, између осталог и на фарсију који нема никакве везе са Истамбулом. Али тако је створен утисак да се радња филма заиста одвија у иностранству.

Берн, Швајцарска – Рига, Летонска Република

Татјана Лиознова/Филмски студио „М. Горки“, 1971-1973; Jorge Franganillo (CC BY 2.0)

Шпијунска драма „Седамнаест тренутака пролећа“ (1971-1973) о совјетском обавештајцу убаченом у највише кругове власти нацистичке Немачке делимично је снимљена у Источној Немачкој, али је улога Берна, у који Штирлиц шаље на задатак професора Плејшнера, додељена Риги, омиљеном граду совјетских редитеља. Сцене филма су снимане у улици Јауниела, која је по сценарију служила као Цветна улица у Берну.

Узгред, та иста улица је послужила и као лондонски Бејкер Стрит у совјетском филму о Шерлоку Холмсу.

Лондон, Енглеска – Лењинград

Игор Маслењиков/„Ленфильм“, 1980; Txllxt TxllxT (CC BY-SA 4.0)

Санкт Петербург је руски град који због своје архитектууре највише „личи на Европу“. У Совјетском Савезу се звао Лењинград, и у њему су филмаџије „препознале“ Лондон где је живео Шерлок Холмс.

На пример, карташки клуб „Багател“ где је Вотсон био сведок свађе између сера Роналда Адера и пуковника Морана снимљен је у вили Матилде Кшесинске, примабалерине Маријинског театра коју данас поједини кругови представљају као тајну љубавницу цара Николаја II.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!