Руске бајке на сликама познатих уметника

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Крајем XIX века у Русији је популарност стекао „руски“ или „неоруски“ стил. Представници најразличитијих сфера уметности окренули су се својим коренима и почели да траже надахнуће у националном фолклору и популарним графикама на народне теме. Тако су мотиви из народних бајки продрли у архитектуру (појавиле су се грађевине налик на старинске дворе), музику и сликарство. У то доба читава Европа је клицала чувеним „Руским сезонама“ Сергеја Дјагиљева, које су такође у позоришној уметности одражавале руске фолклорне сижее.

Виктор Васњецов (1848-1926) је вероватно најпознатији уметник који се бавио сижеима из бајки. Насликао је импресиван број дела на фолклорне теме. Сматра се оснивачем „неоруског“ стила у сликарству. Почео је као реалиста и прешао развојни пут све до сецесије.

Виктор Васњецов: Летећи ћилим, 1880.

Уметнички музеј у Нижњем Новгороду

Виктор Васњецов: Богатири, 1898.  

Третјаковска галереја

Виктор Васњецов: Царевић Иван на сивом вуку, 1889.

Vasnetsov Memorial Museum

Виктор Васњецов: Жаба-принцеза, 1918.

Vasnetsov Memorial Museum

Виктор Васњецов: Кошчеј Бесмртни, 1926.

Јавно власништво

Други најпознатији уметник који је за собом оставио огромно наслеђе на пољу приказа из бајки био је ИванБилибин(1876-1942). Био је позоришни сценограф, који је радио сценографије за опере на руске сижее као што су „Кнез Игор“ Александра Бородина, „Жар-птица“ Игора Стравинског, „Златни петлић“ и „Садко“ Николаја Римског-Корсакова, „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке. Међутим, славу је стекао и ушао у историју захваљујући илустрацијама за књиге руских бајки, а посебно за бајке Александра Пушкина, засноване на фолклорним сижеима.

Иван Билибин: Царевић Иван и Жар-птица, 1899.

Јавно власништво

Иван Билибин: Баба Јага, 1900.

Јавно власништво

Иван Билибин: Бајка о цару Салтану, 1905.

Јавно власништво

Иван Билибин: Жаба-принцеза, 1899.

Јавно власништво

Иван Билибин: Кошчеј Бесмртни, 1901.

Јавно власништво

И други руски уметници бавили су се сижеима из бајки. На пример, под утицајем познанства са Виктором Васњецовом, ИљаРјепин је насликао своје чувано платно о руском епском јунаку Садку, који одлази на дно мора и по наређењу морског цара бира невесту међу морским лепотицама. 

Иља Рјепин: Садко, 1976.  

Руски музеј

Михаил Врубељ(1856-1910), који је надахнуто стварао у стилу сецесије и симболизма, бавио се библијским сижеима, палим анђелима и различитом мистиком, али и мотивима из бајки. Његова супруга Надежда Забела-Врубељ била је позната оперска певачица и наступала је у представама Дјагиљева на „руску тему“ „Садко“ и „Бајка о цару Салтану“. Сматра се да је под утиском од ових представа Врубељ насликао свој циклус бајки.                 

Михаил Врубељ: Растанак Морског цара са принцезом Волховом, 1989.

Третјаковска галереја

Михаил Врубељ: Принцеза Лабуд, 1900.

Третјаковска галереја

Повремено су тематику бајки обрађивали и други уметници. Познати позоришни сценограф био је Леон Бакст(1866-1924), који се посебно прославио скицама за балет Игора Стравинског „Жар птица“, премијерно изведен у париској опери.

Леон Бакст: Скица за костим Жар-птице, 1910.

Јавно власништво

Теме из бајки присутне су и стваралаштву Сергеја Маљутина (1859-1937),позоришног сценографа и илустратора књига.

Сергеј Маљутин: Кошчеј, 1904.

Јавно власништво

Сергеј Маљутин: Морски цар, почетак XX века

Јавно власништво

Сергеј Маљутин: Иља Муромец, 1937.

Јавно власништво

После Октобарске револуције иконописци из насеља Палех, познати по минијатурама, били су принуђени да напусте иконопис и религијске сижее. Своје мајсторство су преусмерили на тематику руских бајки, основавши „Атеље древног сликарства“. Њихова подлога нису више биле даске за иконе, него лакиране кутијице.

Иван Вакуров: „Бајка о рибару и рибици“ (приказ на поштанској марки из 1975. године)

Јавно власништво

Иван Вакуров: „Василиса Прекрасна“ (приказ на поштанској марки из 1975.)

Јавно власништво

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!