Крајем XIX века у Русији је популарност стекао „руски“ или „неоруски“ стил. Представници најразличитијих сфера уметности окренули су се својим коренима и почели да траже надахнуће у националном фолклору и популарним графикама на народне теме. Тако су мотиви из народних бајки продрли у архитектуру (појавиле су се грађевине налик на старинске дворе), музику и сликарство. У то доба читава Европа је клицала чувеним „Руским сезонама“ Сергеја Дјагиљева, које су такође у позоришној уметности одражавале руске фолклорне сижее.
Виктор Васњецов (1848-1926) је вероватно најпознатији уметник који се бавио сижеима из бајки. Насликао је импресиван број дела на фолклорне теме. Сматра се оснивачем „неоруског“ стила у сликарству. Почео је као реалиста и прешао развојни пут све до сецесије.
Други најпознатији уметник који је за собом оставио огромно наслеђе на пољу приказа из бајки био је ИванБилибин(1876-1942). Био је позоришни сценограф, који је радио сценографије за опере на руске сижее као што су „Кнез Игор“ Александра Бородина, „Жар-птица“ Игора Стравинског, „Златни петлић“ и „Садко“ Николаја Римског-Корсакова, „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке. Међутим, славу је стекао и ушао у историју захваљујући илустрацијама за књиге руских бајки, а посебно за бајке Александра Пушкина, засноване на фолклорним сижеима.
И други руски уметници бавили су се сижеима из бајки. На пример, под утицајем познанства са Виктором Васњецовом, ИљаРјепин је насликао своје чувано платно о руском епском јунаку Садку, који одлази на дно мора и по наређењу морског цара бира невесту међу морским лепотицама.
Михаил Врубељ(1856-1910), који је надахнуто стварао у стилу сецесије и симболизма, бавио се библијским сижеима, палим анђелима и различитом мистиком, али и мотивима из бајки. Његова супруга Надежда Забела-Врубељ била је позната оперска певачица и наступала је у представама Дјагиљева на „руску тему“ „Садко“ и „Бајка о цару Салтану“. Сматра се да је под утиском од ових представа Врубељ насликао свој циклус бајки.
Повремено су тематику бајки обрађивали и други уметници. Познати позоришни сценограф био је Леон Бакст(1866-1924), који се посебно прославио скицама за балет Игора Стравинског „Жар птица“, премијерно изведен у париској опери.
Теме из бајки присутне су и стваралаштву Сергеја Маљутина (1859-1937),позоришног сценографа и илустратора књига.
После Октобарске револуције иконописци из насеља Палех, познати по минијатурама, били су принуђени да напусте иконопис и религијске сижее. Своје мајсторство су преусмерили на тематику руских бајки, основавши „Атеље древног сликарства“. Њихова подлога нису више биле даске за иконе, него лакиране кутијице.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу