Крајем XIX века у Русији је популарност стекао „руски“ или „неоруски“ стил. Представници најразличитијих сфера уметности окренули су се својим коренима и почели да траже надахнуће у националном фолклору и популарним графикама на народне теме. Тако су мотиви из народних бајки продрли у архитектуру (појавиле су се грађевине налик на старинске дворе), музику и сликарство. У то доба читава Европа је клицала чувеним „Руским сезонама“ Сергеја Дјагиљева, које су такође у позоришној уметности одражавале руске фолклорне сижее.
Виктор Васњецов (1848-1926) је вероватно најпознатији уметник који се бавио сижеима из бајки. Насликао је импресиван број дела на фолклорне теме. Сматра се оснивачем „неоруског“ стила у сликарству. Почео је као реалиста и прешао развојни пут све до сецесије.
Други најпознатији уметник који је за собом оставио огромно наслеђе на пољу приказа из бајки био је ИванБилибин(1876-1942). Био је позоришни сценограф, који је радио сценографије за опере на руске сижее као што су „Кнез Игор“ Александра Бородина, „Жар-птица“ Игора Стравинског, „Златни петлић“ и „Садко“ Николаја Римског-Корсакова, „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке. Међутим, славу је стекао и ушао у историју захваљујући илустрацијама за књиге руских бајки, а посебно за бајке Александра Пушкина, засноване на фолклорним сижеима.
И други руски уметници бавили су се сижеима из бајки. На пример, под утицајем познанства са Виктором Васњецовом, ИљаРјепин је насликао своје чувано платно о руском епском јунаку Садку, који одлази на дно мора и по наређењу морског цара бира невесту међу морским лепотицама.
Михаил Врубељ(1856-1910), који је надахнуто стварао у стилу сецесије и симболизма, бавио се библијским сижеима, палим анђелима и различитом мистиком, али и мотивима из бајки. Његова супруга Надежда Забела-Врубељ била је позната оперска певачица и наступала је у представама Дјагиљева на „руску тему“ „Садко“ и „Бајка о цару Салтану“. Сматра се да је под утиском од ових представа Врубељ насликао свој циклус бајки.
Повремено су тематику бајки обрађивали и други уметници. Познати позоришни сценограф био је Леон Бакст(1866-1924), који се посебно прославио скицама за балет Игора Стравинског „Жар птица“, премијерно изведен у париској опери.
Теме из бајки присутне су и стваралаштву Сергеја Маљутина (1859-1937),позоришног сценографа и илустратора књига.
После Октобарске револуције иконописци из насеља Палех, познати по минијатурама, били су принуђени да напусте иконопис и религијске сижее. Своје мајсторство су преусмерили на тематику руских бајки, основавши „Атеље древног сликарства“. Њихова подлога нису више биле даске за иконе, него лакиране кутијице.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу