Руске бајке на сликама познатих уметника

Пријавите се на наш Телеграм канал
Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Крајем XIX века у Русији је популарност стекао „руски“ или „неоруски“ стил. Представници најразличитијих сфера уметности окренули су се својим коренима и почели да траже надахнуће у националном фолклору и популарним графикама на народне теме. Тако су мотиви из народних бајки продрли у архитектуру (појавиле су се грађевине налик на старинске дворе), музику и сликарство. У то доба читава Европа је клицала чувеним „Руским сезонама“ Сергеја Дјагиљева, које су такође у позоришној уметности одражавале руске фолклорне сижее.

Виктор Васњецов (1848-1926) је вероватно најпознатији уметник који се бавио сижеима из бајки. Насликао је импресиван број дела на фолклорне теме. Сматра се оснивачем „неоруског“ стила у сликарству. Почео је као реалиста и прешао развојни пут све до сецесије.

Виктор Васњецов: Летећи ћилим, 1880.

Виктор Васњецов: Богатири, 1898.

Виктор Васњецов: Царевић Иван на сивом вуку, 1889.

Виктор Васњецов: Жаба-принцеза, 1918.

Виктор Васњецов: Кошчеј Бесмртни, 1926.

Други најпознатији уметник који је за собом оставио огромно наслеђе на пољу приказа из бајки био је ИванБилибин(1876-1942). Био је позоришни сценограф, који је радио сценографије за опере на руске сижее као што су „Кнез Игор“ Александра Бородина, „Жар-птица“ Игора Стравинског, „Златни петлић“ и „Садко“ Николаја Римског-Корсакова, „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке. Међутим, славу је стекао и ушао у историју захваљујући илустрацијама за књиге руских бајки, а посебно за бајке Александра Пушкина, засноване на фолклорним сижеима.

Иван Билибин: Царевић Иван и Жар-птица, 1899.

Иван Билибин: Баба Јага, 1900.

Иван Билибин: Бајка о цару Салтану, 1905.

Иван Билибин: Жаба-принцеза, 1899.

Иван Билибин: Кошчеј Бесмртни, 1901.

И други руски уметници бавили су се сижеима из бајки. На пример, под утицајем познанства са Виктором Васњецовом, ИљаРјепин је насликао своје чувано платно о руском епском јунаку Садку, који одлази на дно мора и по наређењу морског цара бира невесту међу морским лепотицама.

Иља Рјепин: Садко, 1976.

Михаил Врубељ(1856-1910), који је надахнуто стварао у стилу сецесије и симболизма, бавио се библијским сижеима, палим анђелима и различитом мистиком, али и мотивима из бајки. Његова супруга Надежда Забела-Врубељ била је позната оперска певачица и наступала је у представама Дјагиљева на „руску тему“ „Садко“ и „Бајка о цару Салтану“. Сматра се да је под утиском од ових представа Врубељ насликао свој циклус бајки.

Михаил Врубељ: Растанак Морског цара са принцезом Волховом, 1989.

Михаил Врубељ: Принцеза Лабуд, 1900.

Повремено су тематику бајки обрађивали и други уметници. Познати позоришни сценограф био је Леон Бакст(1866-1924), који се посебно прославио скицама за балет Игора Стравинског „Жар птица“, премијерно изведен у париској опери.

Леон Бакст: Скица за костим Жар-птице, 1910.

Теме из бајки присутне су и стваралаштву Сергеја Маљутина (1859-1937),позоришног сценографа и илустратора књига.

Сергеј Маљутин: Кошчеј, 1904.

Сергеј Маљутин: Морски цар, почетак XX века

Сергеј Маљутин: Иља Муромец, 1937.

После Октобарске револуције иконописци из насеља Палех, познати по минијатурама, били су принуђени да напусте иконопис и религијске сижее. Своје мајсторство су преусмерили на тематику руских бајки, основавши „Атеље древног сликарства“. Њихова подлога нису више биле даске за иконе, него лакиране кутијице.