Ако сте икад помислили да замак Кастелвекио у Верони или миланска Сфорца подсећају на Кремљ у Москви, нисте погрешили!
Све ове грађевине подигле су у XV веку италијанске архитекте које су припадале истој школи. Руски велики кнез Иван III Васиљевич позвао је италијанске архитекте да обнове московску тврђаву.
Пјетро Антонио Солари, Алоизио да Милано, Антонио Ђиларди и Марко Руфо саградили су нове куле и зидине од цигле (сви они су у Русији познати под истим презименом „Фрјазин“, које је изведено од речи „франк“, назива за све странце у то доба).
Један од најпознатијих италијанских архитеката који је градио у Москви у XV веку био је Аристотел Фиораванти.
Он је заправо био инжењер и направио је млин од цигле у Москви, као и фабрику оружја која је производила топове.
Али, његово највеће достигнуће је пројекат Успенске цркве у Московском Кремљу.
Ово је била прва грађевина подигнута у тек основаном Петербургу. С обзиром да је Петар Велики планирао да сагради „веома европски град“, ангажовао је стране архитекте.
Тврђава и црква подигнути су према пројекту Доменика Трезинија, швајцарског архитекте италијанског порекла.
До данас је сачуван мали број грађевина француског архитекте Жан-Батиста Александра ле Блона, који се сматра главним архитектом Санкт Петербурга.
Међутим, он је почетком XVIII века, када је дошао на позив Петра Великог, осмислио општи план и архитектонски „стилски водич“ за читав град. Ле Блон је такође пројектовао царску резиденцију Петерхоф, која је, према Петровом плану, требало да надмаши Версај.
Први дворац у Петерхофу подигао је Ле Блон, а касније га реконструисао Италијан Франческо Бартоломео Растрели.
У XVIII веку Италијан Франческо Бартоломео Растрели, вероватно најпознатији архитекта Петербурга, саградио је неколико двораца и цркава широм Руске Империје.
Једна од његових најзначајнијих грађевина је званична резиденција руских царева, Зимски дворац у центру Петербурга у којем се данас налази музеј Ермитаж.
Франческо Растрели је ипак најпознатији по грађевинама које је подигао за царицу Јелисавету, креирајући препознатљив стил, данас познат као „Елизабетански барок“.
Најпознатија грађевина која одражава овај стил је Катаринин дворац у Царском Селу, летња резиденција царске породице.
Француски архитекта Огист Монферан освојио је конкурс за главног архитекту пројекта који је 1818. године започео цар Александар I.
Читав живот Француз је посветио овој цркви. Изградња је трајала скоро 40 година и била је фатална за архитекту, који је умро само шест недеље по завршетку цркве.
Пример класичне Паладијеве архитектуре подигао је почетком XIX века Италијан Ђакомо Кваренги.
Ова грађевина је најпознатија по томе што се у њој налазио први женски институт у Русији, а затим седиште бољшевика.
Недалеко од Царског Села и Санкт Петербурга налази се још једна раскошна резиденција руских царева, Павловск, саграђен крајем XVIII века за престолонаследника и будућег цара Павла I.
Пројектовао га је у неокласичном стилу шкотски архитекта Чарлс Камерон, такође познат по Камероновој галерији у Царском Селу, која је по њему добила име.
Он је Царско Село редизајнирао у класичном стилу, по жељу Катарине Велике, која није волела барокну китњавост.
Јадна од најнеобичнијих палата у Русији саграђена је 1828-48. за кнеза Михаила Воронцова, генерал-губернатора јужних провинција Руске Империје, укључујући Крим.
За изградњу ове палате у неоготском стилу Воронцов је ангажовао енглеског архитекту Едварда Блора, такође познатог по томе што је завршио Бакингемску палату у Лондону.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу