Упознајте богатире, руске јунаке без мане и страха

Михаил Авилов
Приче о богатирима које потичу из паганских времена представљају важан део колективне свести руског народа. Али, да ли су ови јунаци заиста постојали?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Легенде о богатирима, јунацима из далеке прошлости, омиљене су приче за успављивање руских дечака и девојчица. Иља Муромец је 33 године лежао на пећи, а затим је чудом излечен како би помогао кнезу Владимиру да спасе руску земљу. Аљоша Попович се борио против змаја Тугарина, а древног богатира Свјатогора заробила је Земља због његове огромне снаге. Ови јунаци су по свој прилици „насељавали“ руске земље пре доласка хришћанства!

Одакле потиче реч „богатир“?

Сама реч „богатир“ није руског порекла. То је позајмљеница из турскијских језика у којима *baɣatur значи јунак, ратник, војни командат. На руској земљи ови изванредни ратници звали су се „храбр“, „витјаз“ или „молодец“. Зашто су онда Руси преузели страну реч?

Међу Монголо-Татарима најбољи ратници називали су се „богатири“ и Руси су назив преузели за своје јунаке како би истакли да нису ништа слабији од монголских. Отуда су јунаци у руским бајкама увек називани богатири.

Који извори говоре о богатирима?

Руске биљине су епске песме посвећене чувеним историјским (или псеудоисторијским) догађајима у руској прошлости. Биљине су певале генерације нарoдних певача и преносиле су се усмено с колена на колено. Први пут су сакупљене и објављене у књизи 1804. године, а њихово проучавање и сакупљање наставило се током читавог XIX века. Историчарима је познато неколико стотина биљина које су подељене на кијевски циклус, новгородски циклус и сверуске биљине, у зависности од места где се радња дешава. 

Богатири који се појављују у биљинама нису тачни прикази одређених хероја из историје. Они су пре колективне слике архетипских јунака које комбинују приче о различитим ратницима засноване на древним митовима.

„Старији“ богатири

У биљинама се помињу на десетине различитих руских богатира. Међу њима тројица спадају у древније доба, а то су Свјатогор, Волга Свјатославич и Микула Сељанинович.

Свајтогор је најстарији и најснажнији богатир. Историчари и филолози се слажу да је Свјатогор највероватније предхришћански јунак руског предања. Свјатогор је огроман џин који  живи у светим планинама. Када он хода, Мајка Земља се тресе, шуме се повијају, а реке изливају из корита. У различитим биљинама се наводи било да је Свјатогора заробила Земља (након што је покушао да подигне тежину читаве Земље у торби) или да је затворен у каменом ковчегу. У сваком случају, Свјатогор је персонификација неке древне свеобухватне снаге. Он је превише снажан и превише тежак да би Земља могла да га носи.

Волга Свјатославич је још један предхришћански богатир. Његова мајка је била кнегињица, а отац чаробна змија. Отуда и његова способност да се претвара у различита створења и да разуме језик животиња. Постоје бројне приче о путовању Волге у стране земље, Индију и Турску.

Микула Сељанинович је истински сељачки јунак. Његов патроним, Сељанинович, буквално значи „син сељака“. Он је непобедив, јер „Мајка Земља воли свој род“. Микула је тај који Свјатогору даје торбу са тежином целе Земље коју Свјатогор не може да подигне. Миколино име је варијација имена Николај, а у Русији свети Николај је посебно поштован светитељ до данашњих дана. Историчари наводе да би Микола Сељанинович могао бити нека врста древног паганског бога који је касније транспонован и поштован као свети Никола.    

Три богатира

Сви остали богатири спадају у „млађе“. Има их неколико десетина и већина Руса их не зна све по имену. Али сви знају слику „Богатири“ Виктора Васњецова. На овом уљу на платну Васњецов је радио скоро 20 година (од 1881. до 1898. године) и успео је да отелотвори страст коју је руско друштво осећало према природној лепоти руске земље. Богатири који су ту приказани спадају међу најпознатије руске јунаке: Добриња Никитич (лево), Иља Муромец (у средини) и Аљоша Попович (десно).  

Иља Муромец је заправо најпознатији међу руским богатирима. Сматра се да је он „заштитник руске земље“. Прича о њему, опевана у различитим биљинама, врло је архетипска за Русију. Прве 33 године живота Иља није могао да хода због неке непознате болести. Једном, када је био сам код куће, три ходочасника дошла су тражећи воду од њега. „Не могу да се померим“, рекао је Иља, али су ходочасници инсистирали да устане и донесе им воде. Неочекивано Иља устаје и доноси им канту воде. Најстарији од ходочасника му каже да попије ту воду и тако је излечен. Након тога Иља добија невероватну снагу и одлази у Владимир да помогне кнезу Владимиру да одбрани руску земљу, каже биљина.

Биографије Добриње Никитича и Аљоше Поповича су блиске у биљинама. Они су се обојица борили са злим змајевима. Добриња се борио против Змаја Горинича, а Аљоша против Змаја Тугарина. Обојица штите руски народ и браћа су. Обојица богатира су описани као културни и писмени. Добриња говори 12 језика, а Аљоша свира гусле (на слици можете видети гусле које је Аљоша пребацио преко леђа).

Да ли су богатири заиста постојали?

Биљине не чини некакав комплетан списак или збирка. Оне су преношене усмено вековима и имају велики број варијација и додатака. Многе од њих нису ни забележене. У њима се стварни догађаји из прошлости комбинују са имагинацијом.

На пример, сматра се да је Аљоша Попович из биљина заправо био Александар Попович, бољар из Ростовског региона који је погинуо у Бици на реци Калки 1223. године. Међутим, до XIII века Аљоша је већ био познати херој из предања, тако да је стварна особа претрпела утицај предања, а не обрнуто.

Исто се односи и на Иљу Муромца. Широко је заступљено мишљење да је његов прототип био свети Илија Печерски, монах из Кијево-Печерске лавре, који је умро 1188. године. Његово тело се чува у пећини Кијево-Печерске лавре.

1988. године лекари су извршили испитивање реликвија светог Илије. Студија је показала да је био крупан човек, висок око 177 центиметара. Оно што је невероватно је да је тело показало знаке болести кичме, што се поклапа са причом да је Иља Муромец лежао на пећи 33 године. Кости лобање су необичне дебеле, а зглобови и кључне кости знатно веће него код већине људи. Узрок смрти је вероватно био ударац оштрим оружјем (копљем или мачем) у груди.

Да ли је могуће да је свети Илија Печерски заиста био прототип Иље Муромца? Био или не био,  сматра се да је Иља Муромец свети покровитељ руских стратешких ракетних снага и руских граничара. Јер он је увек на стражи.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“