Све до недавно руска анимација није имала рођендан. Дан руске анимације коначно је званично установљен и славиће се осмог априла, на дан када је 1912. године приказан први руски анимирани филм „Лепа Луканида“ или „Рат стрижибуба и јеленака“ Владислава Старевича. Десетоиминутна љубавна филмска прича чији су главни актери бубе, а у чијим улогама су се нашли прави инсекти, пре више од сто година подигла је велику прашину. Био је то један од првих 3Д анимираних филмова али оно што је још занимљивије је да је публика била просто пренеражена.
Краљ јеленака Цервус у свом замку приређује раскошан бал. Почасни гост је гроф Герос из племена стрижибуба. Угледавши на трону поред краља прелепу Луканиду гроф се заљубљује. Осећања јој признаје у врту где су се осамили. У том тренутку појављује се Цервус и започиње окршај у коме бива поражен. Очајна Локанида баца се са литице, али преживи пад. После тога одлази код Героса у замак, где су краће време живели у миру. Цервус се, међутим, одлучује на освету и креће у рат против Героса. Овога пута моћ је била на његовој страни.
Међутим, како Локанида не би пала у руке непријатеља Герос прибегава очајничком потезу, диже у ваздух себе, Локаниду и Цервусову војску.
Ову једноставну радњу анимираног филма гледалац је у то време доживљавао као пародију популарног жанра „љубавних трагедија из вишег друштва“. Љубавна прича међу инсекатима постала је блокбастер.
„Била је то бомба, права сензација. Публика у Русији масовно је гледала „Луканиду“, каже историчар филма Николај Изволов. Новинари су мртви озбиљни писали како је Старевич постигао сјајне резултате у дресирању инсеката.
Филм није био ништа мања сензација ни у иностранству. Гласник филмских радника из 1912. године писао је: „Из поузданих извора сазнали смо да је у иностранству тираж премашио сто примерака, што довољно говори о вредностима производа“.
Сви глумци били су заправо мртве бубе. Редитељ Владислав Стеревич још од детињства обожавао је и сакупљао бубе, правећи збирке. Први филм снимио је 1910. године. Био је замишљен као документарац о животу буба, али су инсекти због светла били пасивни. Због тога је снимио филм са мртвим бубама под називом Lucanus Cervus, што је латинско име за јеленка, а филм је, иначе, изгубљен.
Други филм, снимљен у истој техници и са истим „глумцима“, била је „Лепа Луканида“. Ево како је редитељ писао о раду на анимираном филму.
„Инсекте је, наравно, прво требало на одговарајући начин припремити. Није много компликовано провући кроз ноге танку жицу причврстивши је за тело воском. Од пластелина сам направио „поприште“ како бих имао основу за коју би се држале ноге инсеката. Са кретњама буба није било проблема. Осмишљавајући борбу инсеката скицирао сам главне позе. Приликом снимања поделио сам сваки покрет на неколико фаза. За сваки кадар постављао сам светло“.
Реч је о немом филму, без титлова, а како би гледаоци могли да прате дешавања, за време сваке пројекције у биоскопској сали, наратор је наглас читао резиме. Приказиван је до средине двадесетих година прошлог века.
После револуције „Лепа Луканида“ приказивана је под насловом „Куртизана на престолу“. Бољшевици су јавно осуђивали понашање неверне краљице буба.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
