Ставропољски народни кореографски ансамбл „Ровесник“.
Константин Тарусов/TASSАнсамбл народних игара СССР-а
Ансамбл народних игара СССР-а. Плес „Пољанка“.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruПатриотски руски „народни“ плес почео је да се развија на великој сцени после рата који је Русија водила 1812. године против Наполеонове Француске. Све до краја 19. века је постојао тренд повратка руским коренима, и све што је руско постало је невероватно популарно (укључујући традиционалну архитектуру, ношње и домаћу радиност).
Народни плес 1930-их
Извођачи народних песама и игара.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБољшој театар је током 1910-их поставио на сцену „Плес народа“. Карата дуго није било у слободној продаји, јер би све биле распродате чим се појаве на каси.
Киргиски фолклорни ансамбл
Ансамбл народних игара
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruСовјетске власти су подржавале народне игре као један од начина да се уједине нације у мултиетничкој земљи и да се тако покаже њена разноликост.
Масовни плес на Уралу, 1950-их
Ансамбл народних игара
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruСовјетско доба је изнедрило „народни сценски плес“, потпуно нови феномен – спој професионалне кореографије и народне игре.
Концерт народних игара у Севастопољу, 1955.
У Совјетском Савезу је постојало двадесетак професионалних фолклорних ансамбала и на стотине аматерских колектива који су у таласу масовне популарности аматерског уметничког наступа основани у многим школама, на универзитетима и у домовима културе.
Деца плешу на прослави Нове године у вртићу, из 1940-их
Прослава Нове године
Сергеј Васин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruТридесетих година прошлог века створен је „Свесавезни фестивал народних игара“, у коме су биле заступљене скоро све националности СССР-а.
Народни плес у пионирском кампу „Артек“, 1945.
Пионирски камп „Артек“
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНиједан већи празник није прошао без наступа фолклорне групе.
Фестивал жетве у Краснодару, 1953.
Празник жетве, Кубањ.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruИмајући у виду велики позитиван утицај народне игре на културну и националну политику, совјетске власти су покренуле иницијативу за оснивање Државног академског ансамбла народних игара, на чијем је челу био Игор Мојсејев, кореограф Бољшог театра.
Игор Мојсејев на проби, 1956.
Кореограф Игор Мојсејев.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru„Балетски ансамбл Игора Мојсејева“ („Државни академски ансамбл народних игара Игор Мојсејев“) и даље гостује широм света. Такође је веома познат и у Русији и често се појављује на сцени „Бољшог театра“.
Руски плес, Ансамбл Игора Мојсејева, 1957.
Руски плес
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНа репертоару балетског ансамбла Игора Мојсејева било је око 200 „плесова народа СССР-а“, ако не и више.
„Метелица“ („Снежна мећава“), из 1950-их.
Ансамбл народних игара СССР-а изводи „Метелицу“.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУкрајински плес, Ансамбл Игора Мојсејева
Украјинска свита „Веснянки“ („Пролећне песме“).
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruГодине 1948. основан је женски ансамбл „Берјоска“ који је такође постао веома популаран и изводи првенствено руске и словенске плесне композиције.
Ансамбл „Берјоска“ на сцени, 1970-их.
Ансамбл „Берјоска“
Јуриј Садовников/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНародни плес је постао толико познат да је већина кореографских школа отворила посебна одељења за обуку.
Познати плесач Лав Голованов изводи руски плес
„Руска свита“, Лав Голованов.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНаводимо само неке од народних плесова који су масовно извођени у СССР-у.
Руски плес
Ансамбл руских народних песама и игара.
Семјон Мишин-Моргенштерн/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУкрајински „хопак“ плес
Осетински плес
Осетински плесни ансамбл
Семјон Мишин-Моргенштерн/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruКалмички плес
Калмички државни ансамбл
Семјон Мишин-Моргенштерн/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЕстонски плес
Ансамбл народних игара СССР-а. Естонска полка, Тамара Зејферт и Борис Березин.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruМолдавски плес
Ансамбл народних игара СССР-а. Плес молдавских цигана.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу