Легендарни совјетски фолклорни ансамбли на ФОТОГРАФИЈАМА

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ансамбл народних игара СССР-а

Патриотски руски „народни“ плес почео је да се развија на великој сцени после рата који је Русија водила 1812. године против Наполеонове Француске. Све до краја 19. века је постојао тренд повратка руским коренима, и све што је руско постало је невероватно популарно (укључујући традиционалну архитектуру, ношње и домаћу радиност).

Народни плес 1930-их

Бољшој театар је током 1910-их поставио на сцену „Плес народа“. Карата дуго није било у слободној продаји, јер би све биле распродате чим се појаве на каси.

Киргиски фолклорни ансамбл

Совјетске власти су подржавале народне игре као један од начина да се уједине нације у мултиетничкој земљи и да се тако покаже њена разноликост.

Масовни плес на Уралу, 1950-их

Совјетско доба је изнедрило „народни сценски плес“, потпуно нови феномен – спој професионалне кореографије и народне игре.

Концерт народних игара у Севастопољу, 1955.

У Совјетском Савезу је постојало двадесетак професионалних фолклорних ансамбала и на стотине аматерских колектива који су у таласу масовне популарности аматерског уметничког наступа основани у многим школама, на универзитетима и у домовима културе.

Деца плешу на прослави Нове године у вртићу, из 1940-их

Тридесетих година прошлог века створен је „Свесавезни фестивал народних игара“, у коме су биле заступљене скоро све националности СССР-а.

Народни плес у пионирском кампу „Артек“, 1945.

Ниједан већи празник није прошао без наступа фолклорне групе.

Фестивал жетве у Краснодару, 1953.

Имајући у виду велики позитиван утицај народне игре на културну и националну политику, совјетске власти су покренуле иницијативу за оснивање Државног академског ансамбла народних игара, на чијем је челу био Игор Мојсејев, кореограф Бољшог театра.

Игор Мојсејев на проби, 1956.

„Балетски ансамбл Игора Мојсејева“ („Државни академски ансамбл народних игара Игор Мојсејев“) и даље гостује широм света. Такође је веома познат и у Русији и често се појављује на сцени „Бољшог театра“.

Руски плес, Ансамбл Игора Мојсејева, 1957.

На репертоару балетског ансамбла Игора Мојсејева било је око 200 „плесова народа СССР-а“, ако не и више.

„Метелица“ („Снежна мећава“), из 1950-их.

Украјински плес, Ансамбл Игора Мојсејева

Године 1948. основан је женски ансамбл „Берјоска“ који је такође постао веома популаран и изводи првенствено руске и словенске плесне композиције.

Ансамбл „Берјоска“ на сцени, 1970-их.

Народни плес је постао толико познат да је већина кореографских школа отворила посебна одељења за обуку.

Познати плесач Лав Голованов изводи руски плес

Наводимо само неке од народних плесова који су масовно извођени у СССР-у.

Руски плес

Украјински „хопак“ плес

Осетински плес

Калмички плес

Естонски плес

Молдавски плес