- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
О чему говори овај роман?
„Рат и мир“ је епски роман који говори о јавном и интимном животу неколико породица и још неколико стотина ликова, док је главна историјска позадина свих дешавања рат између Русије и Наполеонове Француске. Лав Толстој је роман преправљао неких шест пута (а његова жена га својеручно преписивала) и успео у њему да дочара живот у Москви и Петербургу, како племства, тако и сељаштва, како у мирно, тако и у ратно време. У Русији постоји шала да девојчице читају само странице романа посвећене миру, прескачући описе рата, док дечаци, напротив, више воле сцене ратних сукоба него описе осећања Наташе Ростове.
„Шта је писац хтео да каже?“
Legion Media
Толстој је, уопште узев, желео да прикаже како велики историјски догађаји утичу на животе обичних људи, колико се ликови мењају у бурним животним ситуацијама и како лош углед у друштву утиче на судбине људи. Осим тога, Толстој као ликове уводи Наполеона и руског цара Александра I и приказује њихова душевна стања, као и унутрашњи живот других ликова. Тако да Толстој пише о суштинским питањима живота. Он је створио епску поему (наравно, у прози) о националном подвигу, нешто што је релативно младој руској књижевности пре њега недостајало.
Писац са једнаком уверљивошћу описује унутрашњи свет младе девојке Наташе Ростове и старог џангризавог кнеза Болконског, Андрејевог оца. Наравно, у нашем кратком сижеу не можемо да споменемо све десетине ликова које је Толстој створио са великом љубављу и пажњом према најситнијим детаљима. Наводимо само основне линије заплета и сцене које вреди запамтити.
Суперкратак сиже романа:
Наташа Ростова је позната као млада и лакомислена девојка, али она срећу тражи у браку и деци, док њена породица грца у дуговима, а њен вереник гине у рату између Русије и Наполеона.
Sputnik
Први том
Роман почиње 1805. године сценом на прослави у кући царичине дворске даме Ане Шерер. Високо друштво Санкт Петербурга коментарише опасност од Наполеона, називајући га чак Антихристом. Ту упознајемо два главна јунака. Први је кнез Андреј Болконски, који полази у рат тражећи ратну славу, мада му је жена трудна. Други је Пјер Безухов, ванбрачни грофов син који је добио огромно наследство (критичари често сматрају да је Пјер „глас“ самог Толстоја). Због финансијске ситуације постаје добра прилика за удају и коначно се жени „фаталном женом“ из високог друштва Jeленом Курагином.
Затим се радња сели у Москву и ми упознајемо племићку породицу Ростов и њихову децу, међу којима је и Наташа Ростова, лепа млада девојка препуна живота.
Коначно, писац читаоца води у рат у Европи. Руска војска се бори у бици код Шенграберна, а затим у бици код Аустерлица. Андреј Болконски не осећа ратну славу како је очекивао и бива озбиљно рањен у другој бици. Први том се завршава описом у коме Наполеон посматра бојно поље код Аустерлица после свог пораза и међу мртвима примећује Андреја, који је још увек жив. Француски војсковођа наређује војницима да преузму бригу о њему као и о другим рањеницима.
Други том
Андрејева породица не зна да ли је он жив, али он се враћа у ноћи када се његова жена порађа (и умире на порођају).
Пјер сазнаје да га је његова лепа жена преварила (и да вероватно има много љубавника). Он изазива њеног љубавника, храброг официра, на двобој, и рањава га. Пјер раскида са женом и... прикључује се масонској ложи.
Несрећни Андреј напушта војску и брине о свом имању. Тада упознаје оца породице Ростов. Важна сцена у роману је када Андреј приликом посете кнезу Ростову случајно ноћу чује разговор Наташе Ростове која описује лепоту ноћног неба и Месеца. Изненада осећа да му се буди жеља за животом. Убрзо проси Наташу и она пристаје, али брак је, на инсистирање Андрејевог оца, одложен на годину дана, које ће Андреј провести у иностранству.
BBC, 2016
Док јој Андреј тако много недостаје, млада Наташа упознаје наочитог Анатола Куракина (брата Пјерове жене Елен) на балу... он јој се удвара и коначно је пита да напусти родитеље и тајно се уда за њега. Ипак, то се не догоди (родитељи сазнају за овај план и спречавају Наташу, при чему она сазнаје да је Анатол већ ожењен). Осећајући се ужасно, она све открива Андреју који се управо вратио у Москву.
После раскида између Наташе и Андреја, Пјер девојку затиче уплакану и изговара легендарне речи: „Кад не бих био ја, него најлепши, најпаметнији и најбољи човек на свету, овог тренутка бих се бацио на колена и затражио вашу руку и љубав“.
Трећи том
Рат 1812. је почео и Наполеон је кренуо на Русију. Андреј се вратио у војску и омиљен је у читавом пуку. Чак и Кутузов, главни руски војсковођа, тражи од њега да буде у његовој непосредној служби, али Андреј одбија. Након што је озбиљно рањен, смештен је болницу у лежај поред Анатола, који је изгубио ногу... на своје изненађење Андреј према овом јадном човеку, свом недавном супарнику, не осећа бес.
Пјер такође одлази у рат и ускоро упознаје свог супарника, Елениног некадашњег љубавника, који од Пјера тражи опроштај. Суочен са великом опасношћу, изгледа да се руски народ уједињује и заборавља ситне увреде.
Важна сцена је Бородинска битка, где је Наполеонова војска поражена пре свега из моралних разлога. Они су освајачи, док се Руси боре за своју земљу. Међутим, француска војска наставља да напредује према Москви. Московљани морају у журби на напусте своје куће... негде успут Ростови срећу рањеног кнеза Андреја. И Наташа га негује.
Притом Пјер одлучује да не напусти Москву. Он мисли да је његова мисија да убије самог Наполеона! Али... заробљавају га Французи.
Четврти том
Као и на почетку првог тома, налазимо се на забави високог друштва код Ане Шерер у Санкт Петербургу. Али сада приче о Наполеону нису апстрактне ни филозофске. Племићи читају вести о огромном пожару у Москви после повлачења руске војске. Коначно, исцрпљени Наполеонови војници напуштају Русију, а Кутузовљеве трупе их прогоне све даље и даље.
BBC, 2016
Андреј затим умире и Наташа је очајна због овог губитка. Осим тога, добија вест да јој је млађи брат Петја погинуо у рату.
Пјер прати француску војску као њихов заробљеник. Међутим, када се приближавају граници Русији, партизанска група ослобађа групу заробљеника од Француза. И Пјер је слободан. Размишља о томе да се ожени Наташом... а и Наташа према њему још гаји осећања.
Епилог
Пјер и Наташа су се венчали 1813. године, годину дана после рата, и имају четворо деце. Наташа проналази апсолутну срећу и браку и деци (Толстојево поимање савршене улоге жене у друштву). Притом се Наташин брат жени сестром Андреја Болконског. Проводе време заједно разговарајући о надањима, новом животу и, наравно, политици.
Притом Толстој промишља о историји... „Прошло је седам година од 1812. Узбуркано историјско море Европе смирило се међу обалама. Изгледа као да је заспало; али тајанствене силе које покрећу човечанство (тајанствене зато што су нам напознати закони који одређују њихово кретање) настављају да делују.“
Пјер се изгледа прикључио некој тајној организацији, критикује власт и нада се великим променама.
Овакав крај могао би бити почетак другог Толстојевог романа о којем је писац размишљао и желео да га напише пре „Рата и мира“, романа о декабристима, племићима који су подигли побуну у Санкт Петербургу 1825. године. Међутим, када је истраживао ову тему, писац је открио да корени ове побуне сежу у рат 1812. Тако да је најпре одлучио да напише роман о рату. Започео је био и роман о декабристима, али је после три поглавља одустао, јер није пронашао „универзални људски значај“ коме је увек тежио.