Погледајте како изгледа срећан спој иконописа и научне фантастике на платнима руског сликара!

Антон Фролов
Радови Антона Фролова блиски су старим руским иконама, али његову машту заокупљају и загонетни, илузорни светови, суперцивилизације и ванземаљска бића.

Антон Фролов (1982) је од раног детињства обожавао научну фантастику, пре свих радове Станислава Лема и браће Стругацки. Највеће задовољство, ипак, представљало је уживање у илустрацијама дела поменутих аутора које је у совјетским публикацијама и часописима цртао Роберт Авотин. „Крхки, загонетни, илузорни светови и звезде које плове у тајанственом диму“, све то заокупљало је Антонову машту.

Роберт Авотин „Оснивачи хелиоцентријума“

Данас је и сам сликар. Стилски његови радови блиски су старим руским иконама. Ради са дрветом, темпером и металним листићима који имитирају праву позлату. Међутим, на његовим „иконама“ нису приказани свеци и библијски садржаји него суперцивилизације, мистериозна ванземаљска бића, вештачка интелигенција и најнеобичније поруке из других васиона.

Експериментишући са сликарским стиловима, Антон 2012. године прави скице на којима спаја пластику јапанских манги и сведеност старог руског иконописа. На своје велико изненађење у радовима је спазио футуристичке црте.

„Биле су то својеврсне скице ванземаљских облика живота, који су посетили наш свет у далекој прошлости и изнедрили интелигентан живот“, каже Антон.

Свој стил овај ликовни уметник назива иконописачким футуризмом, односно синтезом духовности и високих технологија. Представљамо вам само неке радове из богатог опуса Антона Фролова.

„Црвена линија“, 2022. 

Антон признаје да дуго није могао да заврши рад, све док није пронашао детаљ који је недостајао. А то је танка црвена линија која симболизује „црту без повратка“ иза које се налази само разарање. А стражар блокира пут ка њој.

„Пурпурни цвет“, 2022.

Слика асоцира на „Пурпурни цвет“, руску верзију бајке „Лепотица и звер“. Једино је цвет стилизован у виду приказа протона, а уместо сунца, иза крошњи топола, свет смртника проматра свеприсутни тетраедар.

„Други атоми“, 2022.

Према првобитној замисли иконографски ликови требало је да буду приказани на фону планета и космоса. Међутим током рада Антон се из макро света пребацио у микро, симболички приказавши „друге атоме“. 

„Антигравитација“, 2022. 

У овом раду Антон примењује иконописну технику сенчења златним листићима одређених делова иконе као што су престоли, крила анђела, престо, истичући њихов божански карактер. Користили су је иконописци и сликари палешке школе у својим минијатурама. „Четкицом се наноси лепак и преко поставља злато. Кад се гледа из различитих углова злато поиграва истичући волумен фигуре“.

„Младост света“, 2022. 

У радовима овог уметника као позадина, уместо иконописачких пејзажа, појављује се архитектура у социјалистичком стилу из седамдесетих година прошлог века. „Слика слободе и енергије на позадини бизарне архитектуре која лебди у златном бескрају“.

„Фотон 1“ и „Фотон 2“, 2022.

Фотон је светлост знања. Ови космички ликови референца су на „Свет поднева“ браће Стругацки. Научно-истраживачка група „Јормала“ спустила се космичким бродом за међузвездане летове „Тама“ у црну рупу, али се никада није вратила. Антон дочарава измаштане портрете учесника тог експеримента.

„Релативистички коњаник“, 2022.

Слика је алузија на четири јахача Апокалипсе и рефлексија о покушајима човека да управља нашим светом. „Неће ли прогрес довести човечанство до такве брзине у којој ће изгубити контролу“, пита се уметник.

„Калеидоскоп“, 2021.

Слика-фантазија о колонизацији Марса и „привлачењу мушког и женског принципа“.

Слика је инспирисана сценом из филма „Осми путник“ (1979).

„Византијски радар“, 2022. 

Ефемерни византијски ликови на фону архитектуре брутализма говоре о изолацији и усамљености дигиталног света.

„Тајна сазвежђа“, 2021.

Размишљајући о религији и науци, Антон машта о извесном трећем феномену који би могао да се појави као производ тог споја.

„Пали НЛО“, 2021.

У научнофантастичним делима често се покреће тема контакта хуманоидних и нехуманоидних умова. Антон у овој композиционо врло сложеној слици промишља духовни контакт између два света.

„Андромеда“, 2016.

Богородичина научно-фантастична верзија. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“