Родион Раскољников је због недостатка новца за школовање морао да напусти студије права. Шетајући мрачним и прљавим улицама Санкт Петербурга 19. века, он филозофира и долази на идеју да постоје две врсте људи – обични и изузетни. Наравно, он мисли да је изузетна личност, али то треба и да докаже. Да ли би се усудио да учини нешто велико и промени свој живот? Одлучује да треба убити стару лихварку којој је дао своје последње сатове и доћи до нешто новца.
Док размишља о предстојећем злочину, Родион упознаје пијаницу Семјона Мармеладова. Овај прича Родиону о несрећама које су га задесиле – да му је умрла прва жена и да је он остао без посла, а ћерка је морала да постане проститутка како би зарадила новац за породицу. Затим се оженио другом женом која већ има децу, и сви они заједно су несрећни и у великој невољи.
Пошто му је веома жао Мармеладова, Родион му даје свој последњи новац, управо примљен од старе лихварке. Али, нешто касније, добија писмо од своје мајке. Она му пише да Раскољникова сестра жели да се уда за човека који има новца, како би спасила Родиона и помогла му да заврши факултет. Али Родион не може дозволити својој сестри да га спасе удајом за човека којег не воли... па је сада уверен да је убиство лихварке и узимање њеног новца једини начин да спасе своју породицу.
Стога, убија старицу, али непланирано убија и њену сестру, која се вратила кући у погрешно време. У журби купи нешто новца и бежи.
Сутрадан Родиона тресе грозница, а уједно добија полицијски позив. Веома је уплашен, али се испоставило да га терете само због неплаћања станарине. Док се Родион спрема да напусти полицијску станицу, чује разговор о убиству лихварке и пада у несвест. Пошто је изузетно нервозан и уплашен, све што је украо закопава у земљу.
Затим, Раскољников сазнаје да је Мармеладова прегазила кочија, па остатак новца даје његовој удовици. Најзад упознаје ћерку Соњу Мармеладову која га позива да присуствује сахрани.
Раскољников одлучује да заједно са пријатељем оде у полицију да се распита како да врати све што је убијена лихварка купила од њих. Истражитељ Порфирије Петрович започиње са Раскољниковим разговар о чланку који је овај објавио о обичним и изузетним људима. И изражава забринутост поводом идеје да изузетни људи, „генератори великих идеја“, имају право да крше закон ако је то од користи човечанству. Порфирије стрепи да би такви људи могли и да убију... Раскољников од тог тренутка мисли да истражитељ сумња на њега – и постаје још нервознији.
Соња Мармеладова постаје једина особа којој Раскољников прича о свом злочину. Она га наговара да све призна и обећава да ће кренути за њим кад га пошаљу у Сибир. Порфирије такође предлаже Раскољникову да сам призна злочин да би му скратили казну. Коначно, Родион одлази у полицију и признаје свој злочин.
Родион успут мора себи да призна да не припада групи „изванредних људи“, већ „обичним“ и због тога се осећа лоше, лошије и од самог осећаја да је починио злочин.
Соња држи своју реч и прати га у Сибир, а Раскољников схвата да је воли. Тако почиње његов лични препород.
Заплет злочина Достојевски је преузео из стварног живота. Постојао је један староверац (на руском раскољник) који је убио две жене секиром - и о његовом суђењу је писано у новинама. Ово је могла бити интригантна детективска прича, али, заправо, злочин се дешава на почетку романа, док казна има већу улогу. Раскољников кажњава себе и, на чудан начин, затвор се испоставља као олакшање његове душевне патње.
Достојевски сликовито описује талог петербуршког друштва и сиромашне људе који морају да чине страшне ствари да би преживели. Веома чисто и невино људско биће у роману је Соња, која је принуђена да постане проститутка, јер њена велика породица живи у страшној беди и немаштини.
Али, филозофска и морална питања у роману су важнија од заплета злочина или друштвених питања. Најважнија ствар у роману је Раскољникова идеја о подели људи на обичне и изванредне и чињеница да неки људи мисле да могу бити већи и важнији од других. Достојевски осећа да су ти људи изгубили Бога...
Читав роман је одговор Достојевског на идеје нихилизма које су се рашириле 1860-их међу радикалном омладином. Писац је желео да покаже до чега може довести губитак вере у Бога и напуштање моралне основе. Ипак, успео је да произведе ванвременски роман који је инспирисао многе ствараоце.
Конспиролошка теорија која стоји иза романа гласи да је име главног јунака - Раскољникова Родиона Романовича - заправо скривена порука Достојевског која каже: „Раскололась родина Романових“ („отаџбина Романових је сломљена“). А то се десило због беде и сиротиње која је изгубила своје хришћанске вредности. Док Библија и вера помажу Раскољникову да оживи (а можда помажу и Русији да оживи, такође).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
